Večeras u 20.30 sati u Ljetnom kinu Coca-Cola je prikazan film LOV Thomasa Vinterberga, u kojem Mikkelsen igra glavnu ulogu, a prije projekcije mu je uručeno priznanje Počasno Srce Sarajeva. Mikkelsen je u intervjuu za N1 govorio o glumi, životu i utiscima koje će ponijeti iz Sarajeva.

“Došao sam, ušao u auto, otišao u hotel, pa izašao na ručak i jeli smo ćevapčiće koji su mi se svidjeli. I mislim da moramo otvoriti restoran u Danskoj jer tamo nemamo ćevapčiće”, kazao je na početku.

Dodaje da je uvijek “nadrealno” dobiti nagradu u drugoj zemlji.

“Uvijek djeluje nadrealno dobiti nagradu u drugoj zemlji, jer nikad ne zamišljaš da ljudi gledaju tvoje filmove, osim porodice i bliskih prijatelja. A to što su ljudi u sarajevu gledali, to te čini zahvalnim. Tako da sam veoma zahvalan“.

Prošle godine je film ‘Another round’ nagrađen Oskarom u istoj kategoriji u kojoj se takmičio film Quo vadis, Aida?, rediteljice Jasmile Žbanić. Da li ste gledali film?

“Nisam ga gledao, ne. Baš kao što ste rekli, sve je bilo zatvoreno, nismo imali otvoreno kino, pa želim da ga pogledam naknadno. Žao mi je zbog toga, osvojiti ćete ga slijedeće godine”, kazao je.

Za film “Lov” kaže da mu je jedan od omiljenih.

“Da, često u stranim filmovima jer imam smiješan naglasak, pa to dobro ide. Ali Lov je jedan od mojih omiljenih filmova, moramo ga pogledati večeras. Ali to smatram i o filmovima Pusher, Pusheru 2, The Green Butchers… ima puno filmova na koje sam jako ponosan što sam bio dio njih. Ne moraju to biti filmovi koje ljudi najviše vole, ali za mene oni znače nešto posebno. Tako da je veoma teško reći koji, ako bih morao da izaberem jednu“.

Od gimnastičara i plesača, do filmske industrije, odlično ste se snašli. Kakav je osjećaj, kako je prolaziti kroz tu tranziciju? Da li više volite ples ili filmove ili je to za vas kombinacija?

“Očigledno više volim filmove, jer više nisam plesač. Da sam plesač otišao bih u penziju prije 20 godina. Sa mnom nije ništa planirano, samo su se stvari dogodile slučajno. Nikada u životu nisam gledao balet kada sam postao plesač, nikada nisam gledao pozorište kada sam postao glumac. Stvari su se jednostavno dogodile i ljudi su me pitali da li želim da probam. I nisam imao šta drugo da radim, pa sam to uradio“.

Već ste bili u Bosni i Hercegovini, a ovo vam je drugi put. Ali niste imali priliku da naučite o gradu, o historiji i kulturi. Sad si tu, vidite grad. Kada ste prvi put bili u Bosni?

“Mislim da je to bilo 2008 godine, ili možda kasnije, nisam siguran. Možda 2010. Radio sam film na putu da smo prolazili kroz skoro sve zemlje Evrope, provodili po pola dana svuda. Tako da nisam imao priliku ništa vidjeti. Ali znam za BiH, Crnu Goru, Srbiju i Hrvatsku, imam dosta prijatelja kod kuće koji dolaze odavde. Tako da znam historiju. Znam za sukobe, znam kroz šta ste prošli“, kazao je Mikkelsen.

Prošetali ste crvenim tepihom, bosanskim ćilimom koji predstavlja naslijeđe BiH, prije par minuta ste došli odatle. Na tom tepihu su već šetali vaše kolege iz industrije, poput Angeline Jolie, Brada Pitta, Alejandra Gonzalesa Innaritua, koji je također sjajan režiser. Vi ste tuda prošetali i tamo vidjeli te ljude. I poznavajući problematičnu istoriju, kako se osjećate kada prolazite kroz sve to i da li pomislite “hej, ja sam stvarno u Sarajevu?”

“Sarajevo je za mene bila Olimpijada 1984. godine. Bio sam dovoljno star da gledam olimpijadu. A onda je sve krenulo nizbrdo i mislim da niko mojih godina nije znao šta se tačno dešava, zašto se to moglo desiti. Očigledno sam to naučio od tada. To je nadrealno. Ja sam glumac, mogu otići i snimiti film pun sukoba, ali mogu ga odmah ostaviti iza sebe. Ali ovaj filmski festival nastao je usred rata, u nekim okolnostima koje su nezamislive. Tako da su to pravi heroji, ljudi koji su pokrenuli ovaj filmski festival“.

Kompletan intervju pogledajte u videu ispod.