Nama je bilo jako lijepo. Izuzetan događaj. Osjećali smo se privilegovano što smo u tom društvu. Mislim da je to dalo film jedan veliki zamah jer jako puno ljudi je čulo za film i gledalo ga nakon što je objavljena nominacija, poručila je večeras bh. režiserka Jasmila Žbanić tokom razgovora sa novinarima nakon sinoćnje ceremonije dodjela nagrade "Oscar".

Žbanić se javila iz Los Angelesa skupa sa producentom Damirom Ibrahimovićem, koji je kazao:

“Sve nagrade i nominacije su povećale interes za njega i tek kreće svjetska distribucija filma u naredne dvije godine”.

“Mene čini izuzetno sretnom da su ljudi prihvatili film i da ga osjećaju kao svoj. Stvarno smo dobili jako veliki broj poruka, jako sam dirnuta. Nisam se stigla svima ni zahvaliti, ali zaista podrška je dala taj jedan talas pozitivne energije prema nama“, dodala je Žbanić.

“Energija i ljubav”

Žbanić je kazala da je jako puno ljudi podržalo ideju filma i da je glavni cilj filma ostvaren.

“U toku ovog procesa koliko smo radili na filmu, jako puno ljudi je podržalo film. Imali smo takve prepreke koje smo uspjeli riješiti zahvaljujući ljubavi i energiji individua. Nakon projekcije mislim da je film imao ogromnu podršku prijatelja. Uopšte ova pozicija da smo nominirani za nagrade, mislim da dugujemo prijateljima koji su pokušavali doći do distributera“.

“Nama je cilj bio da ljudi pogledaju film. Imali smo jedan zid gdje su ljudi govorili da im je film pretežak, da ne mogu da ga gledaju. To je nešto što je tako, mislim da je svuda tako jer ljudi vole jednostavnije stvari, ne patiti se. Mislim da smo jučer kada smo se družili s tim ljudima, shvatili da dosta ljudi nije gledalo film“.

Matematika jasna

“Ja sam to i rekla u jednom intervjuu prije par dana od ceremonije; matematički je bilo jasno da će film Another Round pobijediti. Thomas Winterberg je nekoliko puta nominiran, njega znaju. Drugačije je kada si ti već “raja” sa većinom članova. Dešava se da ljudi glasaju i po automatizmu, vide super reditelj npr.”, kazala je Žbanić o pobjedničkom filmu “Another Round”.

Istakla je da odluke nisu usmjerene “protiv BiH”.

“Mislim da niko nije imao ništa protiv BIH, jednostavno je ljudima teška tema. Mi nismo mogli onom snagom i mašinerijom doći do glasača. To je nama više stvar matematike, nego nekog negativnog odnosa prema BiH ili nama. Mislim da se ne radi uopšte o tome“.

Podrška domaćem filmu u BiH? Da li ovo može biti početak da se počne više ulagati u filmsku industriju?

Ibrahimović je kazao da BiH nema osnovno za film što sve zemlje u regiji i Evropi imaju.

“Ja mislim da često govorimo o ulaganjima koja su mala i skoro nikakva u odnosu na regiju. Isto tako vrlo malo pričamo o strategiji kako napraviti filmsku industriju u zemlji, a nemamo instituciju koja se bavi samo filmom. To sve zemlje u Evropi imaju”.

Žbanić je dodala da šest godina nisu uspjeli imati sastanak sa ministricom.

“Još uvijek sve ide preko Ministarstva. Šest godina nismo uspjeli imati sastanak sa ministricom. Sada imamo razgovore sa američkim producentima. Imam ponudu da radim blockbuster koji bi trebao da se dešava u našoj regiji. Meni bi bio interes da se tih 40 miliona potroši u BiH, ali nemoguće je jer nema povrata poreza na kojem smo radili jedno 6-7 godina. Na državnom nivou smo stalno dobijali odbijenice. To imaju Srbija i Hrvatska, ali radi se o tome da se takve stvari snimaju u Hrvatskoj i Srbiji“.

Ipak, pomake je napravila, kako je kazala, vlada Edina Forte.

“Mi smo pokušali državnim vlastima objasniti da je to a-nacionalni projekat, tu nema nikakvog “šiljenja” nego cijela BiH profitira od toga. Ja sam lično razgovarala sa svim nivoima vlasti, u KS smo došli do jednog dogovora i ove godine je Fortina vlada ostavila jedan dio za snimanja. Film je prevelik da bi bio na nivou jednog kantona, to mora biti državni projekat”.

“Filmove živimo i danas”

“Ja uvijek mislim da radim filmove o sadašnjosti, svi moji filmovi nekako su govorili o “danas”, nama danas. Čak i ovaj film čija raja počinje 1995. govori o nama danas, jer mi nismo još razriješili traume, mi na njima ne radimo, puno problema se ignoriše i negira. Dokle god živi ta trauma, mi je ne rasčistimo, dokle ne procesuiramo tu bol, ja mislim da su potrebni ovakvi filmovi. U BiH su snimljena svega 3-4 ratna filma što mislim da za tragediju koju smo imali nije dovoljno da bi se ispričalo sve što se izdešavalo“, poručila je autorica filma “Quo vadis, Aida”.

U pregovorima je sa HBO-om.

“Trenutno sam u pregovorima sa HBO oko snimanja jedne serije, nekoliko epizoda da vidim kako ide taj proces. Trebali bismo snimati film u Hrvatskoj, Alde Tardocija “Štrigun”. Radimo i na filmu Alena Drljeviće “Christ Kind” i dešava se nekoliko stvari istovremeno”.