Nesanicu karakterišu teško padanje u san, česta buđenja usred noći ili buđenje u ranu zoru bez mogućnosti da se ponovo zaspi.

Duži period bez sna utiče na raspoloženje i na ponašanjem ali i na mentalno i fizičko stanje.

Ljekari preporučuju odraslim osobama da spavaju između sedam i devet sati dnevno, međutim, postoje i oni kojima je četiri sata spavanja sasvim dovoljno da se odmore.

Stres, bolest, džet-leg ili promjene u životu kao što je novi posao ili rođenje djeteta mogu da dovedu do kratkotrajne nesanice.

Ona najčešće prođe sama od sebe posle nekoliko nedelja.

Svi smo već čuli savjete kako da izbjegnemo nesanicu. Odlazak na spavanje u isto vrijeme i izbjegavanje teških obroka i alkohola pred spavanje su samo neki od njih.

Šta kažu ljekari

Kakva je, dakle, razlika između par neprospavanih noći i kliničke slike nesanice?

“Svakom se ponekad desi da loše spava – to je normalno. Ali ako vam se to dešava skoro svake noći, skoro svake nedelje i ako utiče na vaš porodični i društveni život i ometa vas u radu, onda imate hroničnu nesanicu”, kaže Ana Vejhol, profesorka psihologije na Univerzitetu u Leedsu.

Doktor Niel Stenli, nezavisni stručnjak za spavanje, kaže da ljudi rijetko navode nesanicu kada traže bolovanje ili odmor.

Obično navode stres ili neko drugo oboljenje.

Kad nesanica pređe u hroničnu fazu, uobičajeni savjeti više ne pomažu, pa doktor Stenli savetuje da se obratite ljekaru.  

Pilule ili navike?

Iako su pilule za spavanje uobičajena terapija širom sveta, britanski ljekari ih rijetko propisuju zbog neželjenih dejstava ili izazivanja zavisnosti.

Pacijentima obično preporučuju osmonedeljnu psihoterapiju, kako bi se “rešili misli i ponašanja koja im remete san”.

U krajnjem slučaju se problem može rešiti promenom smjene na poslu ili izbjegavanjem pretjeranog rada.

Ljudi su neispavani jer mnogo rade. Oni ne spavaju sedam do osam sati, jer je za to potrebno da provodu sedam do osam sati u krevetu.

Oni koji su “hronično neispavani” – što znači da redovno spavaju manje od pet sati – “često razvijaju zdravstvene probleme, uključujući gojaznost, kardiovaskularne bolesti i dijabetis”, dodaje on.

“To je zbog savremenog načina života, zbog dužeg radnog vremena, medija, interneta, gledanja televizije u krevetu, ljudi ne stižu da se opuste i isključe. Svi gledaju da uštede na vremenu, a najčešće štede na vremenu provedenom u snu. Misle da ljudska bića mogu da budu aktivna 24 sata dnevno, ali to nije moguće”, rekao je dr Stenli za BBC.

On kaže da hronična nesanica može da bude ogroman problem, ali da je „za ogromnu većinu to nešto za šta su sami odgovorni”.

“Spavanje je misterija. To je stvar pojedinca, ne postoji čarobni štapić koji može nekog da uspava”, smatra dr Stenli.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad