Automobil ne treba nikada servisirati pred sami put, a prije svakog putovanja treba uraditi pripreme i pregled vozila.

Jovica Mitić iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS) savjetuje vozačima da vozila servisiraju 20 ili 30 dana prije putovanja. Koje pripreme su neophodne?

On za RTS kaže da veliki procenat vozača radi tehničku ispravnost vozila prvenstveno pred neka duga putovanja, pošto se sada nalazimo u takvom periodu kada se kilometri mogu mjeriti na hiljade.

„Ono što bismo savjetovali vozačima je da nikada ne servisiraju vozila neposredno pred put, to bi trebalo uraditi 20 ili 30 dana pred put, kako bi – ukoliko se pokaže neka neuspješnost u samom servisiranju, ukoliko zamijena dijela uzrokuje kvar na trećem dijelu – mogli imati dovoljno vremena da taj drugi nastali kvar otklone i na taj način smanje rizik i povećaju svoju bezbjednost“, rekao je Mitić.

Šta sve treba proveriti pred put

Prema njegovim riječima, normalno je da pre puta treba uraditi sve pripreme. Putovanje je bezbjedno onda kada zadovoljite sve potrebne radnje da biste bezbjedno i sigurno krenuli.

Prije samog putovanja, preporučuje da se uradi vizuelna kontrola – provjeriti pneumatike, vidjeti da li ima dovoljno rashladne tečnosti i ulja u motoru.

Takođe treba provjeriti da li nam je rezervni točak ispravan, da li je dizalica ispravna, da li je tu ključ kojim možemo da odvijemo matice na točkovima.

Kako spremiti organizam i kako praviti pauze

Kada se kreće na duga putovanja, važno je da vozač bude odmoran.

Mitić kaže da odmor zahtijeva niz radnji u periodu pripreme putovanja, sam čin spavanja šest, sedam ili osam sati je vrlo važan, ali putovanje će biti bezbjedno ako smo sve te radnje zadovoljili.

Potrebno je napravili plan kojim ćemo se putem kretati, na kom ćemo graničnom prelazu prelaziti, na kojoj pumpi ćemo stati i sipati gorivo, gdje ćemo praviti pauze, kada ćemo imati potrebe za pauzama, da li na početku ili na kraju putovanja.

„Sve su to neke stvari koje čovjek mora da preduzme da bi poslije sna od šest do osam sati koji kažu da je sasvim dovoljan, mogao da ima bezbjedan put“, ističe Mitić.

Kaže da ne možemo da prevarimo naš organizam. Na svaka dva sata treba napraviti pauzu od 15 minuta uz rekreaciju, osvježenje uz napitke – kako bi se probudio organizam i kako bi za volanom bili koncentrisani i usredsređeni na vožnju.

Već poslije četvrtog i petog sata taj umor dolazi češće i brže i onda je vozaču potrebna češća pauza i češći odmor – na sat vremena – po 15 minuta.

Kada vozači ugledaju more

„Ono što bih napomenuo je da su zadnjih sat vremena vožnje možda najkritičniji. Kada vozači ugledaju more i kada znaju da su već došli do cilja, onda se organizam opusti, pada koncentracija i dešavaju se greške i saobraćajne nezgode“, napominje Mitić.

Kada se dugo čeka na naplatnim rampama ili je zbog udesa došlo do prekida, ljudi postaju nestrpljivi i žele da što prije krenu. To je sastavni dio putovanja i to zadržavanje na graničnom prelazu je takođe sastavni dio puta, pa ljudi moraju biti opušteni, ne smiju biti nervozni jer se saobraćajne nezgode dešavaju neposredno poslzge takvih prekida, upozorava Mitić.

Čekate dva sata, želite da nadoknadite vreme, vozite brže i mala nepažnja može da dovede do saobraćajne nezgode, kaže Mitić.

Govoreći o klimi u autu, objašnjava da bi vozači trebalo da provetravaju vozilo na 30 minuta, da uđe vazduh, jer može u suprotnom doći do uspavljivanja vozača.

Osvrćući se na to kako rashladiti automobil kada se ugrije, Mitić ukazuje da bi najpre trebalo otvoriti vrata i gepek.

Na temperaturi od 28 stepeni, poslije deset minuta temperatura se povećava u kabini na 35 stepeni, posle 30 minuta u kabini je 45 stepeni, a poslije 90 minuta u kabini je 56 stepeni, naglasio je Mitić.