Dobra stvar kod pingvina je da gutajući sirovu ribu ne troše vreme na žvakanje, jer ionako imaju prilično „manjkavo” nepce. Prema studiji objavljenoj u časopisu Current Biology, pingvini su izgubili tri od pet poznatih čula ukusa koje većina kičmenjaka ima, pa prepoznaju samo slano i kiselo.

Zanimljivo, čini se da su ti gubici nastali još prije više od 20 miliona godina, prenosi Geek.

Iako naučnici nisu u potpunosti sigurni koji je razlog tog gubitka, pretpostavljaju da se to dogodilo zato što receptori koji učestvuju u prepoznavanju preostala tri ukusa ne funkcionišu u ledenim uslovima u kojima ove vodene ptice žive.

Ukusi su zapravo osjećaj izazvan hemikalijama koje se nalaze u ćelijama naših pupoljaka na nepcu. Skloni smo da karakteristike nekog ukusa opisujemo koristeći pet temeljnih: slatko, slano, kiselo, gorko i, nedavno uvedeni, umami, snažan i pikantan okus.

Osim što je zaslužan za naše uživanje u hrani, ukus je zapravo presudan za opstanak većine životinja. Na primjer, gorčina pomaže da se spriječi unos otrovnih i toksičnih stvari. Ali, ne posjeduju sve životinje svih pet receptora ukusa – gotovo sve ptice ne razlikuju slatko, a jedini je izuzetak kolibri koji svoj umami receptor pretvara u onaj koji prepoznaje slatko.

Naučnici nisu došli do ovoga otkrića mjerenjem sposobnosti ptica, već proučavajući njihovu DNK u potrazi za genima odgovornima za otkrivanje različitih ukusa. Slatko nije jedini ukus koje ptice ne prepoznaju; DNK analiza pokazala je da adelijski i carski pingvini nemaju sposobnost prepoznavanja i nekih drugih okusa.

Zašto je to tako? Razlog bi se mogao pronaći u činjenici da im ti ukusi nisu potrebni, s obzirom da pingvini gutaju svoju hranu, ne žvaću je, a time su postepeno i izgubili te receptore ukusa.

Moguće je da su zadržali samo dva jer im receptor za kiselo pomaže da prepoznaju trulu hranu, a receptor za slano pomaže im da prate unos tog minerala. Takođe, to može biti povezano i s činjenicom da protein TRPM5, potreban za prepoznavanje preostala tri ukusa, ne funkcioniše najbolje na niskim temperaturama. Budući da su pingvinima ti geni postali suvišni, vjerovatno su s vremenom postupno mutirali i izgubili svoju prvobitnu funkciju.

Zato, evolucijski rečeno, ono što ne koristiš, s vremenom izgubiš.