Mnogi ljudi sanjaju o finansijskoj nezavisnosti. Takozvani frugalisti žele brzo da steknu bogatstvo. Da bi to uradili, štede i ulažu svaki cent. Da li je ovo samo za one koji dobro zarađuju?

Florijan Vagner takođe sanja da bude finansijski nezavisan. On pripada rastućem pokretu super-štediša. Ovaj 37-godišnjak otvoreno priča o novcu i računa: trenutno izdvaja 4.500 evra mjesečno, uz neto prihod od 6.000 evra. Diplomirani inženjer pokrenuo je privatni biznis i može sebi priuštiti tako visoku stopu uštede.

Prije nekoliko godina, Vagner je saznao za trend štedljivosti i preispitao svoje mjesečne troškove i krenuo da štedi: „Vozio sam se biciklom na posao umjesto da idem metroom, uveče sam kuvao za sebe, obavljao nedeljne kupovine i više nisam jeo doner i picu svaki drugi dan“.

Konačno, Vagner je napustio dobro plaćen posao i započeo sopstveni biznis. „Toliko sam poboljšao kvalitet svog života”, kaže 37-godišnjak. To je ono što je štedljivost.

Novac se sliva u fondove, obveznice, nekretnine

Ali samo odricanje nije dovoljno. Frugalisti ulažu veliki dio svog prihoda, na primjer, u berzanske fondove kao što su ETF. Često takođe pokušavaju da više rizikuju, odnosno ulažu u obveznice ili nekretnine.

Štedljivost je koncept života koji potiče iz SAD. Blogeri poput Mr. Money Mustachea su to obzanili. Prije više godina Kanađanin je opisao kako je uspio da se penzioniše sa 30 godina.

Tokom finansijske krize 2008. godine, „FIRE pokret“ (Financial Independence, Retire Early”) dobijao je sve više sljedbenika i širio se i u Njemačkoj. Svako ko je uštedio 25 puta više od godišnjih troškova smatra se finansijski nezavisnim.

Stopa štednje do 70 posto

Po pravilu, stopa štednje frugalista je 60 do 70 odsto. Poređenja radi: U Njemačkoj ljudi u prosjeku štede oko jedanaest procenata svojih prihoda. Mnogi ljudi više pak ne mogu ništa ostaviti po strani.

Kritika je stoga da je štedljivost samo za one koji zarađuju više. „Ako zarađujete samo 1.800 evra, nećete moći da uštedite polovinu jer će ogroman dio da ode na kiriju”, kaže Tomas Kel sa platforme Finanzflus.

Životne okolnosti se često mijenjaju do trenutka kada odete u penziju u 40-im ili 50-im godinama, kaže Kel. Koliko je cilj realan, svako mora sam da izračuna. „Za većinu ljudi troškovi neizbježno rastu”, kaže finansijski influenser. Djeca, kupovina kuće ili dugotrajna bolest: stopa štednje se može brzo promijeniti.

Da li i vi želite da se odreknete svog odmora?

Finansijski stručnjaci takođe ukazuju na opasnost od povlačenja sredstava. Ako cijene akcija padnu neposredno prije planiranog odlaska u penziju, rano penzionisanje bi moglo biti u opasnosti. Stoga je važno imati dobar plan.

Prema sopstvenim izjavama, Florijan Vagner je do sada nagomilao bogatstvo od 480.000 evra. Međutim, on je donekle odstupio od svog cilja da se povuče sa 40 godina.

Želi da nastavi da radi, ali samo onoliko koliko želi – i to bez da propusti odmor ili posjetu restoranu. „Nikad ne donosim ograničavajuće odluke. Uvijek razmišljam u sebi, šta ako sutra poginem u nesreći, onda ne želim da žalim ni za čim”, kaže Vagner.

Održavanje koncepta štedljivosti iliti frugalizma na duge staze najveći je izazov za mnoge. Jer, vrlo mali broj ljudi postaje finansijski nezavisan preko noći.

Autor: Konstantin Reze, finansijski urednički tim ARD-a

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad