Teorija da su savremeni ljudi evoluirali u jednoj "kolijevci čovječanstva" u istočnoj Africi prije oko 200.000 godina nije više održiva, pokazala su najnovija istraživanja.
Fosili pet ranih ljudi pronađeni su u Sjevernoj Africi i pokazuju da je Homo sapiens nastao najmanje 100.000 godina ranije nego što se prethodno priznavalo.
To ukazuje na to da je naša vrsta razvila širom afričkog kontinenta, a ne na jednom mjestu,rekli su naučnici koji su učestvovali u istraživanju.
Njihov rad je objavljen u časopisu Nature.
Prof Žan-Žak Hablin, sa Max Planck Instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, u Njemačkoj, rekao je da će ovo otkriće “ponovo pisati stranice udžbenika” o našoj pojavi kao vrsti.
“Ovo nije priča o nastanku modernog čoveka kao nešto što se dešavalo brzo u nekom ‘Rajskom vrtu’ negde u Africi. Naše viđenje je stav je da je to bio više postepen razvoj na celom kontinentu. Dakle, ako je bilo Rajskog vrta, onda je to bila cela Afrika“, rekao je Hablin.
ProfesorHablin je govorio na konferenciji za novinare na francuskom koledžu u Parizu, gde je ponosno pokazao novinarima fosilne ostatke koje je njegov tim iskopao na lokaciji Jebel Irhoud u Maroku. Uzorci uključuju lobanje, zube i duge kosti.
Raniji nalazi na istom mestu 1960. godine procenjene su starosti od pre 40.000 godina i pripisujuse afričkom obliku neandertalca, bliskog evolutivnogrođaka Homo sapiensa.
Ali profesoraHablina je mučila interpretacija i datiranje tih nalaza, pa je počeo da proučava nalazižte Jebel Irhoud. Sada, više od 10 godina kasnije, on je predstavio nove dokaze koji “pričaju drugačiju priču”.
Najnoviji nalazi su visoko-tehnološkim metodamadatirani na period od pre 300.000 do 350.000 godina.
A oblik lobanje je skoro identičan sa modernim ljudima. Nekoliko značajnihrazlikakoje se mogu primetiti su nešto istaknutijalinija obrva i manja duplja mozga.
Istraživanja profesoraHablina dodatno su otkrila da su ti drevni ljudi koristili kameno oruđe i naučili kako da upravljaju vatrom. Dakle, ne samo da izgledaju kao Homo sapiens, već su se i ponašali kao oni.
Profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji nije bio uključen u ovoistraživanje, rekao je za BBC da “ovo pokazuje da postoji više mesta u Africi gde je Homo sapiens nastao” i da “moramo da pobegnemo od ideje da je postojala jedna ‘kolevka'”.
On otvara mogućnost da su Homo sapieni postojali i izvan Afrike u isto vreme: “Mi imamo fosile iz Izraela koji su verovatno isto godište i oni pokazuju ono što se može opisati kao prototip Homo sapiensa”.
Profesor Stringer je rekao da nije nezamislivo da su primitivni ljudi, koji su imali manje mozgove, veće lice, jače čeone grebene i veće zube, ali koji su ipak Homo sapiensi, da su oni možda postojali i u ranijem vremeni, možda čak još pre pola miliona godina.
To je, kako navodi BBC, zapanjujući preokret u onome što su oni koji proučavaju ljudsko poreklo verovali ne tako davno.
“Ja sam pre 20 godina rekao da jedino stvari koje izgledaju kao mi treba da zovemo imenom Homo sapiens. A zastupao sam i viđenje da se Homo sapiens iznenada pojavio u Africi u nekom trenutku i da je to bio početak naše vrste. Ali, sada izgleda da nisam bio u pravu”, rekao je Stringer za BBC.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
