Industrija video igara jedna je od najprofitabilnijih i najbrže rastućih u svijetu. BiH ima potencijala ali mladi programeri nemaju podrške. To pokušava promjeniti već treću godinu zaredom Nexus Game festival u Tuzli.

Među pionirima u kreiranju video igrica u BiH je Kemal Zahirović. Samostalno je učio osam godina programiranje. Šta je potrebno za nastanak jedne video igre?

“Morate imati dobro znanje. Običan računar. Ja koristim obične račanre da programiram, a mogu programirati za malo ozbiljnije sisteme. Što se tiče virtualne realnosti, za to morate imati malo bolji računar jer headset koji stavite na glavu da igrate, zahtjeva bolji računar, grafičku karticu, itd”, pojasnio je.

Industrija igara se sve više širi, a trenutno je aktuelna virtualna realnost. Naročito su popularni Youtuberi. Što više pratilaca, veća je zarada.

“Može se živjeti od ovoga i to jako dobro. Jako dobro što je žalosno jer, recimo, da neko ko je Youtuber živi bolje od rudara, doktora, inžinjera nekoga, ali to je stvarno tačno”, naveo je Armin Hadžić, Youtuber iz BiH.

“Imamo mlade kreativne ljude koji samostalno u kući to prave i nemaju mogućnosti doći na tu scenu i na taj nivo kao što su naši susjedi uspjeli. S druge strane, to je nešto što mi pokušavamo razviti na taj način što zovemo i pravimo YouTube scenu. Znači, Nexus Game festival je prvi 2015. Godine na cijelom Balkanu napravio Youtube scenu”, za N1 je kazao Boris Balta, producent Nexus Game Festivala.

Ljubitelje video igrica imamo u značajnom broju u svim generacijama i profesijama. Kvalitetna oprema za igirce se može naći u našim radnjama.

“Igram možda sedmično nekih ukupno 14, 15 sati. To dođe neki sat i po, dva dnevno. Samo da napravim neki rez od učenja, da se odmorim”, kazao je Sabahudin Begić, student medicine.

“Svako ima nešto što ga privlači, neku igricu. Ja jednostavno volim sve igrice i koju god da igram, svejedno mi je. Znači, ono kad ste napeti i pod stresom, uzmete igricu”, rekao je Smajo Zejnilagić, učenik.

“Opremu kupuje bukvalno sva populacija. Od sedam do 77 godina. Ima dosta starijih ljudi koji su zainteresovani. Imali smo slučajeve da playstation kupuju ljudi od 60, 70 godina”, dodao je Branislav Tanić iz firme Genelec Tuzla.

U svijetu nedostaje programera igara iako su dobro plaćeni. U našoj zemlji mnogo je onih koji žele se baviti ovime, ali nije isplativo, tvrde programeri, jer podrške nemaju ni od koga iako potencijala ima.

“Ja mogu sve isprogramirati. Da li je algomentirana ili virtuelna realnost, da li je igra za Andorid ili PC, da li je neka single player ili multi player. Bilo kakva igra. Sve sam naučio i osposobio se. Spreman sam raditi ozbiljnije projekte”, rekao je Kemal Zahiragić.

U BiH postoji veliki broj programera igrica ali samo desetak firmi se ozbiljno bavi ovim poslom dok je puno više onih koji se bave razvojem aplikacija.

U regiji je situacija puno bolja. Međutim, programeri iz naše zemlje kažu da, ipak, BiH polako ali sigurno ulazi na svjetsku gaming scenu.