"Nećete vjerovati šta se desilo ovoj ženi nakon što je kupila novu kuću". "10 činjenica o Madonni u koje nećete moći vjerovati". "Kada je otvorila kutiju koju je našla na tavanu zaprepastila se zbog onoga što je pronašla".
Koliko ste puta pročitali ovakve, ili slične naslove?
Oni imaju svoje ime, “clikckbait”, ili ako prevedemo na naš jezik “mamci za klikove”.
Facebook i Twitter, ali i ostale društvene mreže su prepuni sličnih natpisa, i vjerujemo da ne prođe dan a da ne pročitate nešto slično. Poenta je jednostavna: Da kliknete, i otvorite link – koji vas obično neće voditi nigdje.
“Mamci za klikove” nisu samo naslovi koje pojedini mediji stavljaju da bi privukli čitatelje. Iza njih stoji kompletna nauka, koja se zasniva na emocionalnoj manipulaciji.
Ako vam budi osjećaj – kliknete.
Ako vas inspiriše, probudi nostalgiju, sreću, sjećanja – kliknete na takav naslov.
“…ono što se desilo nakon toga će vas uznemiriti”.
Takvi naslovi će u vama probuditi znatiželju i radoznalost, jedan od osnovnih ljudskih poriva.
Sociolozi to zovi “informacijski jaz”, jer naslov implicira da ne znate ono što što vam on govori da ne znate.
Tada dolazimo do trećeg stadija – iščekivanje.
Ako vam je naslov probudio radoznalost i znatiželju – a nije vam otkrio ništa – i vi ste kliknuli da vidite o čemu je zapravo riječ, tada se uključuje kompletan nervni sistem koji vam “daje olakšanje” i prije nego li ste pročitali konačan ishod. E to je “clickbait”, ili “mamac za klikove”.
Šta ako se ne isplati? Onda dolazimo do “kockarskog paradoksa”.
Onog trenutka kada ste kliknuli na naslov, šanse su 50:50. Isplatit će se ili neće. Preciznije, možda na prvi klik nećete dobiti ono što ste tražili. Možda ni drugi, ali se potajno nadate da će treći, ili četvrti otkriti ono zbog čega ste kliknuli na nešto “u što nećete vjerovati kada vidite”.
“Nećete vjerovati u narednih osam stvari koje ćete uraditi kada kliknete na ovaj naslov”, je ono što bi trebalo stajati.
Vaš Facebook i Twitter timeline su praktično izmanipulisani da bi im vi davali svoje klikove. Kompletnu studija o “mamcima za klikove” je objavljena u Nacionalnoj akademiji nauka SAD-a.
Da. Možete kontrolisati emocije ljudi putem društvenih mreža koje su ispunjene fotografijama i naslovima. Emocije su zarazne, stoji u obrazloženju, a oni koji su “naredili” da se takvi naslovi stavljaju, zapravo su jako dobro znali zašto to rade.
Facebook i Twitter su besplatni servisi. Dakle, sami ste odabrali da imate profile na njima. Ono što je ostalo jeste da vas izmanipulišu ovakvim naslovima, prenosi Wired.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.