Brojna istraživanja su pokazala da kontinuirane verbalne uvrede imaju isti negativan efekat na djecu kao redovne batine. Ali ono što mali broj istraživanja razjašnjava jeste šta su zapravo verbalne uvrede, a šta je vikanje na dijete.

Samo vikanje mnogo je manje štetno, ako nije praćeno uvredama na račun djeteta. Kada verbalna disciplina pogađa srž djetetovog bića, kada utiče na njegov stav o sebi samom, tu nastaje problem, piše Zelena učionica.

Evo i primjera. Ako vaše dijete, recimo, prospe sok u vaše krilo, a vi glasno viknete: „Uh” niste vi napali dijete, njegov karakter i njega lično. Male su šanse da je dijete to uradilo namjerno. Ali, ako viknete na dijete: „Idiote jedan! U šta gledaš?! Ne mogu da vjerujem šta si uradio!”, to je već problem.

Roditelj i reakcije

Ova druga reakcija je direktan napad na dijete i u njegovom umu može formirati negativan stav o sebi i svojim sposobnostima, čak i ako niste ni mrvicu povisili ton dok ste govorili, prenosi Nova.rs.

Možda najkritičniji dio je kada kažete: „Na šta si mislio? Ne mogu da vjerujem šta si uradio?” Ovakve riječi putuju direktno u dječje srce i mozak i formiraju njihov stav o sebi.

A taj stav obično bude:

„Ja sam glup. Ja sam nespretan. Ja sam loš.”

Jedno pitanje

I nije bitno koliko ste vi divni prema svom djetetu u svim drugim situacijama, koliko mu pažnje posvećujete, nećete time obrisati negativne efekte verbalnih uvreda. Dijete kojem se govori da je loše i nevaljalo, zadržaće takvo mišljenje o sebi i onda kada ga mazite i tetošite.

Da biste otkrili kakav ste roditelj, postoji jedno, jednostavno pitanje koje treba da postavite sebi: „Šta moje dijete misli o sebi, kao rezultat toga što sam mu JA roditelj?”

Integralni tekst pročitajte na OVOM linku.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad