Popularni muzičar i kantautor Đorđe Balašević je nakon emotivnog pisma selektoru košarkaške reprezentacije Srbije Saši Đorđeviću odlučio još jednom, kako kaže, posljednji put da "iskoristi" Facebook profil kćerke kako bi čestitao srbijanskim sportistima na uspjehu u Riju, ali da odgovori na kritike iznesene u pojedinim medijima.
Objavu prenosimo u cijelosti:
Bensone, još jedna okačaljka i neću više, obećavam, jer ću još ispasti i bloger, kako je krenulo?
Rekla si mi da je twitter ograničen na 140 karaktera (uključujući i “space”!) neke od Ograničenih Karaktera opisao bih, doduše, i sa samo pet “karaktera” i 145 spejsova, ali već je dovoljno porađeno na upropaštavanju ovog trenutka?
pročitajte još
Pokušaću da sve upakujem u par rečenica, ali molim te da imaš u vidu da pripadam tehnološki prevaziđenoj generaciji? Od društvenih mreža zastupljen sam jedino na svojim koncertima, a znaš da pevam samo kad me zlo natera? Plašim se da će puno toga zastareti do mog sledećeg izlaska na balkon. A pomalo se i nadam da će biti tako?
Tu naravno ne mislim na uspehe naših sportista. Sve ovo trebao bi da bude samo mali dodatak onoj poruci poslatoj Saletu Đorđeviću uoči finala? Ljuljkana na talasima dobronamernosti, ta boca je čudesno lako doplovila do Rija, otkrivajući, usput, da je opstalo mnogo više Naših nego što smo mislili? I upravo njima bih prvenstveno i želeo da kucnem još koji “karakter” o tome, i objasnim ponešto. Jer oduvek su me najviše grozili baš likovi koji se šlepaju uz tuđe uspehe, pogotovu oni koji tu i tamo imaju i nekih svojih uspehčića?
Pratio sam, naime, olimpijadu uporno, i onih dana kad se “Bože pravde” moglo čuti tek u odjavi programa. Vremenska razlika bila je idealno kompatibilna sa mojom nesanicom, ali sam onda primetio da je i drugima to prva tema za razgovor? Rio je dve nedelje bio naša Sigurna Kuća. Bez vesti. Bez demagogije za prvi razred. Planeta Sport. Bez neotesanosti, primitivizma, bez replika i poslovnika…
Sa Štefanekom se, preko Alekse, po takmičenjima družim već godinama. Španovićkin otac, opet, Oliverin je drug iz razreda, što je bio dodatni razlog da joj se obradujemo kadgod je sretnemo u gradu, i da za njih dvoje navijamo, možda ne više, nego ipak nešto drugačije nego za ostale?
Davorov uspeh, pa onda i Ivanin skok, naveli su me da im u ime porodice sročim male SMS čestitke, trudeći se da ne budu u stilu “još jednom ste dokazali”, ili “pokazali ste kako se bori”? Bilo je u tim porukama prilično poetike, alijas patetike, kako bi to već Veliki Gmaz botaljao u svom komentaru, ali isfolirani uvek požure da sve što je razumljivo proglase patetičnim? Mada, ovog puta ne mogu a da mu ne priznam da su se ovakve situacije prosto ubile za nas patetične? Himna, zastava, nacionalni grb? Bljak, DNK patetike…
No, dabome da nesuđene SMS-ove do kraja nisam ni poslao…
Vaspitanje je tek u produžetcima nadvladalo euforiju, neka prenoći, pomislih? Ali u toj noći su i odbojkašice ušle u finale, kao za inat? Pa sam onda i njima morao da posvetim par reči. Godinama ih pratim, Terzić je strašan. Mudar, sveden, strpljiv, to su ti mrakovi koji me oduševljavaju. Dejan Savić, na primer, od kog niko ne ume sportskije da podnese pobedu? Nažalost, njih dvojicu ne znam baš lično, i zato je tu i ovog puta uskočio moj višedecenijski džoker, Gospodin Đorđević, koji sa visina svoje sportske karijere nije ni pokušavao da razabere sitne provokacije, ispisane na početku turnira u lokalnim, a pred kraj turnira i u okolnim medijima…
I tako je došlo do tog pisma. Požurio sam da ga pošaljem na vreme, sluteći šta će se dogoditi. Ako veruješ u bajku, nećeš joj zamerati što se ne ostvari baš svaki put? A klinci danas očito žive u onoj bajci o carevom novom ruhu? Dečak anketiran na ulici posle olimpijade izjavio je da čestita svima, pa ČAK i košarkašima? Ali, samo je pitanje dana kad će neko iz gomile poviknuti da nismo najrazvijenija zemlja u Evropi. I da se ne živi bolje nego ikad? I još pokoju istinu. I možda objasniti tom dečaku da nismo baš svi Nikola Tesla? I da ni Preostali Amerikanci ne bi uspeli da sastave tim koji bi u Riju pobedio Ameriku?
Citius, altius, fortius! Brže, više jače!
U prevodu na našu svakodnevicu: Brže-bolje…
Devojke i dečaci koji su nas predstavljali u Brazilu, bili su najveće heroine i najveći heroji čitavih petnaestak dana, i bilo je jasno da im to neće tek tako oprostiti? Olimpijada je prošla, i brže-bolje se nastavila Ološijada, mešetarenje, spletkarenje unutar našeg tima, jasno ukazivanje da za neko tamo prvenstvo nisu zaslužni oni koji su ga osvojili u bazenu, nego oni koji su im montirali taj bazen! Na primer. I poneki predsednik ponekog saveza iskusno je savetovao svog pulena da na vreme izjavi ponešto? Ništa strašno, ako nemaš vremena, mi ćemo ti to napisati? Ili, po primenjenom Vuku, ne piši kao što inače govoriš. Nego čitaj kako ti je napisano…
Zar je stvarno dolazak pobednika, ne samo prvoplasiranih pobednika, nego Svih Naših Pobednika, morao da se svede na Ovo?
Pomenute SMS čestitke sam obrisao čak i u draftu, dabome, utopile bi se ionako u moru čestitki, bezvezne metafore o putu u središte strunjače, o devojkama zbog kojih ne spava poneki momak, nego ne spava čitava nacija, o igraču manje ali srcu više, i slično? O preveslanom besmislu, o svakom skoku bez i najmanjeg prestupa u glini apsurda pod kojim stasavaju čitave generacije…
Može li se iz podnožja Olimpa išta doviknuti bogovima na vrhu?
Razumem vas, deco, nije vam lako…
Iz svog skromnog, i relativno nesportskog iskustva, pouzdano znam da političari nikom ne mogu pomoći, ali zato definitivno svakom mogu zagorčati život, no, ipak ih ne treba precenjivati…
Oni i nisu Pravi Političari, to su naprosto Neki Ljudi Trenutno Na Vlasti?
Premladi se da se sećate kako su nekad svom voljenom diktatoru bokseri po silasku s ringa kačili medalje oko vrata, ali to je bilo u jednom drugom vremenu, u jednoj izolovanoj, ostrvskoj zemljici…
Svojim pobedama, plasmanom, svojim učešćem, vi ste uveliko doprineli da ne budemo prvo ostrvo na svetu okruženo kopnom…
I, nadam se da će bar poenta stati u 140 karaktera?
“Olimpijci, slavljeni da ste! I znajte, ne meri se nikad po tom šta je sport uložio u vas, nego samo po tom šta ste vi uložili u sport!”
Eto ti…
Očito može stati i u 139, kad se malo koncentrišeš…
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
