Imovina Telekoma na Kosovu je sačuvana, a pozivni broj +383 neće biti broj države već geografske oblasti. Tako je Marko Đurić predstavio ključne rezultate briselskog dijaloga o telekomunikacijama. U Beogradu i Prištini, međutim, različita tumačenja dogovora - da li je to potvrda suvereniteta Srbije na Kosovu, ili samog Kosova?
+ 383 – moraćete da okrenete kada zovete Kosovo, a vaš sagovornik ne koristi usluge Telekoma Srbija. To je jedan od dogovora iz Brisela o telekomunikacijama. Srbija će Međunarodnoj uniji za telekomunikacije poslati pismo u kome se slaže da se taj pozivni broj dodijeli Kosovu. U Vladi Srbije tvrde – ne kao državi, već kao geografskoj oblasti.
“Onako kako Kina ima više pozivnih brojeva, jedan za glavnu teritoriju, jedan za Hong Kong, jedan za Makao. Dakle, Telekom Srbija i Republika Srbija ostaju jedini članovi Međunarodne telekomunikacione unije, a tim dodatnim pozivnim brojem raspolaže u potpunosti Republika Srbija”, kaže direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
U Prištini pozivni broj doživljavaju potpuno drugačije.
“Naša država će imati svoj telefonski pozivni broj kao i druge države i imaće puni suverenitet”, kaže Edita Tahiri, ministarka za dijalog u Vladi Kosova.
Šta će biti sa Telekomom?
Nije tema samo pozivni broj. U Briselu je dogovoreno i da sva imovina Telekoma na Kosovu bude prebačena na kćerku firmu – MTS doo, koja će poslovati po regulatornim pravilima Kosova. Imaće dozvolu kosovskih vlasti za fiksnu telefoniju. Za mobilnu telefoniju samo privremenu koja će važiti dvije godine, do raspisivanja tednera za sve mobilne operatore na Kosovu. Šta će tada biti sa Telekomom?
“Nakon te dvije godine Telekom će procijeniti da li će učestvovati na tenderu koji raspisuje Priština ili će nastaviti da funkcioniše na osnovu licence koju mu je izdao Ratel u Beogradu što i sada čini”, kaže Đurić.
Generalni direktor Telekoma Srbije smatra da teško da će na budućem tenderu imati konkurenta.
“Generalno su licence resurs koji se izdaje na privremen period. Ja to uopšte ne bih gledao sa te strane, gledao bih vrlo optimistično jer Telekom Srbija, koja je najveći regionalni operator, ne da ne treba da se boji nego može sa pravom da tvrdi kad god bude raspisan taj tender da ćemo ići na sigurnu pobjedu”, kažePredrag Ćulibrk.
Jedan dogovor, dva značenja
To što svaki dogovor u Briselu, i Beograd i Priština predstavljaju kao svoju pobjedu ne čudi Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose.
“To je i dogovoreno da svako može interpretirati u skladu sa svojim shvatanjem cilja pregovora koji su statusno neutralni, a to vam je jedan širok prostor za političku i propagandnu manipulaciju. Dakle ovaj sporazum je dobar jer je prvo politički deblokiran nastavak dijaloga po drugim tačkama i otvara se mogućnost otvaranja novih poglavlja. To je politička dobit”, kaže Dušan Janjić.
Zbog te političke dobiti – DS i LDP pozdravljaju sporazum. S druge strane, DSS tvrdi da je Vlada učinila još jedan korak ka priznavanju nezavisnosti Kosova. Na udaru kritika je i vlada u Prištini. Tamošnja opozicija dogovor smatra lošim jer narušava suverenitet Kosova, i legalizuje rad srbijanskih operatora.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.
