Azil za medvede smešten kraj Badovskog jezera u selu Mramor, udaljenom 22 kilometara od Prištine, trenutno pruža utočište za 19 mrkih medevda, spašenih iz zarobljeništva, od koji je 16 sa Kosova, dok su tri iz Albanije.
Tada su u prihvatilište u saradnji sa vojnicima KFOR-a prebačeni medvedi koji su ilegalno držani u kavezima u mini zoo vrtovima pri raznim restoranima širom Kosova, dok su medvedi iz Albanije, takođe spašeni iz zarobljeništva, doneti prošle godine.
Medvjedi podijeljeni u grupe
U “Šumi medveda” sada je zaposleno 16 radnika, od kojih je osmoro direktno zaduženo za brigu o medvedima.
Albana Hoti, nadzornica čuvara medveda, u izjavi za Anadolu Agency (AA) objašnjava da je ceo projekat pokrenut zahvaljujući mečki Kasandri, a koja je držana u jednom restoranu kraj Suve Reke, gde je ostavljena kada je restoran zatvoren.
“Vlasnik restorana je gotovo nikada nije posećivao kako bi je nahranio. Potom je jedna grupa KFOR-a koja je preduzela inicijativu, brinula o njoj, hranila je i snimila fotografije i videa koje je prosledila organizaciji u Austriji koja se bavi zaštitom životinja i zove se “Vier Pfoten” ili u prevodi “Četiri šape”. Oni su potom uradili istraživanje na Kosovu koliko se medveda nalazi u takvim lošim uslovima i tako je krenuo projekat”, kaže Hoti.
Projekat je, prema rečima Hotijeve, započet s namerom da pomogne životinjama, ali je rezervat uvek bio otvoren i za posetioce. Novac koji se prikupi od simbolične cene ulaznica koriti se za nabavku hrane i brigu o medvedima, ali glavne finasije dolaze direktno od austrijske organizacije.
Prihvatilište “Šuma medveda Priština” prostire se na površini većoj od 16 hektara zemlje, koju je dala opština Priština na korišćenje na 99 godina. Od toga je za sada iskorišteno 10 hektara, tako da svaki medved ima više od pola hektara zemlje, što je više nego što je predviđeno standardima organizacije “Vier Pfoten”.
“Medvedi su podeljeni u grupe. Neki od njih živeli su zajedno u kavezima i nisu imali problema da i ovde žive zajedno, posebno na većoj površini. Ali zapazili smo da se pojedini medvedi, preko ograde, sviđaju jedni drugima, pa smo ih spojili. Međutim, svi muški medvedi su kastrirani zbog toga što mi mladunce ne bi smo mogli da pustimo u divljinu, jer je njima potrebno da oko dve godine žive sa majkom, tako da ako bi smo dozvolili rađanja oni bi opet živeli u zatvorenim uslovima, ograđeni”, kaže Hoti.
Albana Hoti, koja je po profesiji biolog, objašnjava da su medvedi u rezervatu srećni, mada na momente imaju i teške sresne momente i strah od većih grupa ljudi, što je posledica njihovog teškog života u zarobljeništvu.
Uglavnom vegetarijanska ishrana
“Medvedi koje imamo ovde pripadaju vrsti mrkih medveda nastanjenih u Evropi, a posebno na Balkanu. Na Kosovu, u Albaniji i na planinama koje imamo zajedno sa Crnom Gorom ima medveda, ali je njihov broj jako mali i nažalost spadaju ugrožene vrste kojima preti opasnost od nestanka”, kaže Hoti.
Hoti dodaje da se medvedi u rezervatu od 80 do 90 posto hrane vegeterajinski, ali im se tokom nedelje daje i određena količina mesa, što žnači da u skladu sa njihovom divljom prirodom, jedu sve od trave do mesa. Vole da se penju po stenama, često ulaze u mini vodene bazene da se rashlade, a kao i svi drugi medvedi zimu provode u snu.
“Na sreću, oni uzmu sve što im je potrebno tokom proleća, leta i jeseni i oko 70 posto naših medveda spavaju zimski san. Svi oni zimski san su imali ovde po prvi put, jer u kavezima nisu imali mogućnosti za to. Oni spavaju oko dva meseca i mi ih ne vidimo, ali se brinemo za njih”, kaže Hoti.
Ona ističe da se trenutno radi na izgradnji Edukativnog centra koji će biti otvoren 2018. godine i koji će biti na raspolaganju posetiocima sa informacijama o medvedima i izložbama fotografija medveda.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
