Arsenijević: Šta je radio Praljak u Mostaru – igrao domine?

Regija 01. dec 201708:20 > 08:21
N1

Neko je nekad dobro rekao - za zemlje gdje je poginulo 130.000 ljudi imamo sumnjivo mnogo nevinih generala. Prosto je nevjerovatna naša nesposobnost i nedostatak volje da prihvatimo ono što se dogodilo, rekao je u Novom danu pisac Vladimir Arsenijević.

Samoubistvo osuđenog generala HVO Slobodana Praljka u Haškom tribunalu ocijenio je kao patetičan čin.

Govoreći u Prelistavanju štampe o reakcijama državnog vrha Hrvatske nakon presude bosanskim Hrvatima, za koju zvanični Zagreb kaže da je nepravedna i neistinita, Arsenijević je naveo da je to sve tako uobičajeno, da smo toliko puta to čuli da ne iznenađuje.

Ocjenjuje da narodi na ovim prostorima imaju kratku pamet, pa da nam se historija servira kao novost, iz koje se izbacuju neprijatni dijelovi. U ovim društvima se ne vidi ni trunka volje da se takvo stanje popravi, dodao je.

Mnogi analitičari tvrde da Haški tribunal nije ispunio jednu od svojih uloga – pomirenje, a komentarišući to Arsenijević navodi da ne misli da je funkcija tog suda bila da miri, nego da procesuira ljude koji su odgovorni za ratne zločine.

Na konstataciju da se vjerovalo da će pravda donijeti i pomirenje, Arsenijević kaže da je pitanje pravde moguće relativizovati, jer se pokazuje da je neko nekome ratni zločinac, a onom drugom je heroj.

“Neko je nekad dobro rekao – za zemlje gde je poginulo 130.000 ljudi imamo sumnjivo mnogo nevinih generala. Prosto je neverovatna naša nesposobnost i nedostatak volje da prihvatimo ono što se dogodilo. Za mene je uvek čudno, od strane svih tih nacionalista na terenu, zašto oni na kraju krajeva, kad su rezultati tu, kad su te politike dale te rezultate koje su dale, imaju problem da se suoče sa time i odustaju od toga”, kaže Arsenijević.

General HVO Slobodan Praljak je, na izricanju presude kojom je osuđen na 20 godina zatvora, ispio otrov, prethodno rekavši da nije ratni zločinac. Nakon toga je i preminuo.

“A šta je tačno radio devedesetih Slobodan Praljak u Mostaru i unaokolo – šta, igrao domine? Prosto mi je neverovatno… I onda ljudi koji proizvedu tako mnogo zla, toliko krvi, užasa, na kraju na jedan egzibicionistički, patetičan način ispijaju otrov, kao da je nakakav vajni Sokrat pred sudom u Hagu”, naveo je.

Ta vrsta patetične neke samozagledanosti, ispijanje otrova ispred televizijskim kamerama – ako ništa drugo, samoubistvo je privatan čin, pa ga treba obaviti u samoći, dodao je Arsenijević.

Na pitanje da li je on tim činom, i u onom dijelu hrvatske javnosti koja ga nije smatrala herojem, od sebe napravio “mučenika”, Arsenijević kaže da nije tog mišljenja i da su javnosti naglašeno stratifikovane u našim društvima, pa tu ne dolazi do promjena strana. “Većina je u tim (bivšim jugoslovenskim) društvima sklona ka jednoj vrsti nacionalizma i emotivnom odnosu prema politici… Ali, ko je verovao da je Slobodan Praljak heroj, verovaće to i dalje, i biće i uvereniji, ko smatra da je ratni zločinac, uveren sam da će to smatrati i nadalje…”

Predsjednik Aleksandar Vučić juče je izjavio da samoubistvo Praljka u Haškom sudu ne bi nazvao kukavičlukom i da se ne bi rugao tom činu. Komentarišući izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, rekao je da ništa nije razumio. Kako je rekao, ljudima iz EU bi imao što šta da poruči zbog različitih aršina. Ipak, dodao je: “Ne dam nikome da ponižava Srbiju. Spustite loptu i okrenite se budućnosti”.

Arsenijević je ocijenio da je za balkanske stabilokratije karakteristična ta bipolarnost u političkoj komunikaciji i u komunikaciji s javnošću (u Srbiji, ali u drugim bivšim jugoslovenskim zemljama), da postoji jedan narativ prema spoljnim partnerima, i onaj koji je namijenjen za lokalnu upotrebu.

Komentarišući izjavu predsjednika Vučića, Arsenijević je citirao nekog ko je rekao da “čovjek s takvom prošlošću nema druge nego da se okrene budućnosti”.

Nije prvi put da pominje okretanje ka budućnosti, kaže gost N1, dodajući da je to upravo refleksija bipolarne naracije o kojoj je pričao – gdje se u jednom njenom dijelu, koji je namijenjen evopskoj javnosti, ostavlja pitanje ‘90-ih po strani, a sa druge strane se, ispod toga, šalju određene pretnje i takve poruke – da se ne soli pamet Srbiji”.

“Opet jedna apsolutna nespremnost da se na jedan ispravan način suoči s nedavnom prošlošću i da se tek onda okrene ka budućnosti”, zaključio je Vladimir Arsenijević.

Cijelo gostovanje pogledajte u videu: