Međunarodni sud u Hagu raspravljat će u srijedu, 13. decembra, o žalbi tužilaca na prvostepenu oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju. Većinom glasova, Haški tribunal je, 31. marta prošle godine, oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.

Alternativno, tužioci su žalbom zatražili da Šešelju bude ponovo suđeno.

U odgovoru, Šešelj, koji se branio sam, zatražio je da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.

Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da “nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom” i da se “u Hag neće vraćati dobrovoljno” sa privremene slobode na koju se u jesen 2014. pušten zbog bolesti.

Lider radikala je, u odgovoru na žalbu, naglasio da “ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude”, najavljeno za prvi dio 2018. godine.

Za raspravu o žalbi Tužilaštva, sud u Hagu je Šešelju, stoga, postavio zastupnicu po službenoj dužnosti, američku pravnicu Kolin Roan, koja, međutim, neće imati pravo da se izjašnjava o suštini procesa, već samo da štiti proceduralna prava optuženog.

Nepravosnažnom presudom, Šešelj je oslobođen optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i vjerskoj osnovi; deportaciju i prisilno premještanje, kao zločine protiv čovječnosti.

Haško tužilaštvo je u žalbi ocijenilo da je oslobađajuća presuda Šešelju “nerazumna” i “neobrazložena”, što je bio i argument sudije Latanci.

Po Tužilaštvu, prvostepeno vijeće je propustilo da razmotri mnoge važne dokaze, da se izjasni o ključnim pitanjima i da navede na kojim je pravnim propisima zasnovalo oslobađajuću presudu.

Mnoge greške koje su sudije počinile u potpunosti obezvređuju čitavu prvostepenu presudu, tvrde tužioci.

Kao najznačajniju grešku, tužioci su naveli zaključak iz presude da, uprkos obilju dokaza, u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH nije bilo nije bilo sistematskih i raširenih napada na civile.

Takođe, prvostepeno vijeće je, po tužiocima, pogriješilo kada nije odbacilo, već usvojilo Šešeljev argument da nije bilo progona civila, već da su oni bježali iz ratnih zona i da su autobusi kojim su prevezeni bili obezbijeđeni kao “humanitarni gest”.

Tužilaštvo je naglasilo i da su sudije potpuno zanemarile dokazni materijal o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je Šešelj učestvovao, ne razmotrivši dokaze o obrascu zločina i nameri koju je Šešelj dijelio sa ostalim učesnicima.

Tužilaštvo je ocijenilo i da je prvostepeno vijeće pogrešno protumačilo činjenice, zbog čega je cijeli postupak nepropisan i pravda nije zadovoljena.

Žalbu tužilaca na oslobađajuću presudu Šešelju razmatrat će apelaciono veće kojim predsedava američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

Haški sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ukoliko ne bude želio da putuje u Hag.

Ukoliko ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasjedanja na srpskom jeziku.

Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, prije izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je obolio od tumora na jetri. Šešelj nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.