Sedam godina od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je država koju je priznalo 108 od 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija, među kojima su SAD i 23 zemlje članice Evropske unije. Kosovo je učlanjeno u mnoge međunarodne organizacije i institucije. Međutim, građani Kosova ističu da današnje Kosovo nije država o kojoj su sanjali.
“Ne, ni izbliza”, kaže Burhan Kavaja, penzioner i bivši direktor kombinata Trepča iz vremena kada je taj kombinat bio jedan od najvećih u bivšoj Jugoslaviji, ali i u evropskim okvirima. On je jako razočaran procesom izgradnje države na Kosovu.
“Upravo korupcija, zloupotrebe, neadekvatno formiranje države i sa onima koji nisu ni izbliza bili u stanju da stvore državu kakvu smo očekivali. Nažalost, pokazatelj velikog očaja je ovaj fenomen migracije ljudi, koji čak i kada imaju malu materijalnu osnovu, nemajući perspektivu, odlaze”, kaže Kavaja.
Korupcija kakva se ne pamti
Prema njegovom mišljenju, najveća nesreća Kosovara je što državom upravljaju oni koji pretenduju da su proizvod rata, a u stvari oni su najkorumpiraniji slojevi kakvi se ne pamte u istoriji Kosova.
Kavaja navodi da su kosovski Albanci preživeli vekove okupacije, ubijanja, razaranja i ipak ostajali u svojim domovima, ali, prema njegovim rečima, ono što osvajači nisu uspeli da urade vekovima, aktuelna garnitura političara i rukovodilaca Kosova učinila je za 15 godina.
“Srbija je vladala 100 godina, drzeći Kosovo pod svojim kopitom, ovi ni 15 godina i razorili su narod. Treba da se aktiviraju ljudi od vizije, znanja i profesionalizma”, ocenjuje bivši direktor Trepče.
Ibrahim Fetaj iz Glogovca, i pored ocene da Kosovo danas nije država koju su svi sanjali nakon nezavisnosti, kaže da je optimista da država ide dobrim putem i da će se stanje regulisati.
“Mislili smo da će biti efikasniji u službi građanima, da će funkcionisati red i zakon i da će biti bolji ekonomski razvoj, iako znamo da je u potpunosti bila uništena ratom, bilo je velike štete, ali se nadamo boljoj budućnosti”, kaže Fetaj.
Nazmi Hoti iz sela Veliko Ribare, opština Lipljan, potpuno je razočaran stanjem na današnjem Kosovu.
“Ne, ovo nije država koju smo zamišljali pre sedam godina. Razlog je siromaštvo, nezaposlenost i stvari koje nismo mislili da ćemo imati sedam godina nakon nezavisnosti”, kaže Hoti.
Proglašenje nezavisnosti najveća radost
On se priseća 17. februara 2008. godine i na trenutak se vidi iskra radosti, koja ne traje dugo.
“Veću radost, od tog dana, nisam imao. Ne znam kako da se bolje izrazim, ali sad, sedam godina posle, da dođe dotle da narod odlazi odavde je strašno”, kaže Hoti.
Po njemu, razlozi za ilegalnu migraciju građana Kosova u zemlje Evropske unije su siromaštvo i velika nezaposlenost. I on sam je na svojoj koži osetio ovu krizu.
“Nas je šestoro, nisam zaposlen, nemam ništa. Moram da idem za boljim životom, da idem u druge zemlje ili da ostanem ovako siromašan”, kaže Hoti i apeluje na rukovodioce da počnu ozbiljno da rade na otvaranju radnih mesta za mlade kako bi se zaustavio ovaj trend odlazaka sa Kosova.
Skupština Kosova je 17. februara 2008. godine na svečanoj sednici usvojila Deklaraciju o nezavisnosti. Odmah nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo osam zemalja, među kojima su i SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija i Australija. Do proglašenja nezavisnosti je došlo nakon neuspešnih pregovora Beograda i Prištine, koji su trajali skoro tri godine.
