Politikolog Belul Beqaj ocenjuje da razmena teritorija između Kosova i Srbije, može biti realna opcija samo ukoliko takvo rešenje podrže glavni međunarodni faktori.

“Razmena teritorija može biti realna opcija samo pod pretpostavkom da se za nju zalažu glavni međunarodni faktori, dakle SAD i Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i eventualno Evropska unija. Ukoliko nema te saglasnosti, odnosno jedinstvenog stava po tom pitanju, ne verujem da je to realna opcija”, kaže Beqaj u razgovoru za Anadolu Agency (AA).

Beqaj lično smatra da je opcija razmene teritorija, kao opcija za normalizuju srpsko- albanski odnosi u ovoj konstelaciji, nemoguća i jako problematična iz nekoliko razloga.

“Prvenstveno što bi to poremetilo odnose i drugih država i to bi mogao biti jedan od razloga koji bi pokrenuo lavinu domino efekta za zahteve drugih zajednica, koje će tražiti više ili manje slična rešenja”, kaže Beqaj.

Po njemu, normalno je očekivati mirno rešenje za pitanje Kosova koje će obezbediti maksimalna prava manjina Albanaca u Srbiji i prava manjina, Srba i ostalih, na Kosovu, ali umesto prava manjina, rukovostvo Kosova i Srbije na umu ima teritorije.

Politikolog Ramush Tahiri, takođe, smatra da razmena teritorija nije realna opcija, zbog toga što je Kosovo građanska država i zbog toga što međunarodna zajednica podržava Kosovo samo kao građansku, a ne kao nacionalnu državu.

Tahiri u izjavi za AA podseća da su ideje nacionalnih država uglavnom bile povod za ratove, za etničko čišćenje teritorija i za premeštanje stanovništva, te napominje i da predsednici Kosova i Srbije, Hashim Thaci i Aleksandar Vučić nemaju ovlašćena da govore o razmeni teritorija i da je reč o njihovom populizmu.

“Između Kosova i Srbije se vode tehnički razgovori u Briselu i tehnički razgovori treba da se privode kraju rešavajući sva pitanja za koja se smatra da su u interesu za građane i zemlje. A politički dijalog kroz susrete na nivou dva predsednika, nije moguć zato što ni Srbija, ni Kosovo nemaju platformu. Kosovska Skupština je ovlastila samo Vladu da razgovara sa Srbijom i to samo o tehničkim pitanjima”, kaže Tahiri.

Obzirom da su oba predsednika pominjala refendum kao opciju na kome bi se građani neposrednos izjasnili o konačnom sporazumu Beograda i Prištine, Tahiri navodi da Kosovo po Ustavu nema prava na refendum jer se međunarodna zajednica plašila da bi Albanci koji čine veliku većinu stanovništva na Kosovu mogli refendumom da odluče da se pripoje Albaniji.

Tahiri ocenjuje da bi najbolje rešenje bilo da zajednice koje ostaju van svojih matičnih država imaju sva prava, ne samo na recipročnoj bazi, nego i na osnovu evropskih konvencija i Povelje o lokalnoj samoupravi.

“Kada se raspala Jugoslavija, Bedinterova komisija se pri određivanju granica nije vodila etničkim principom, nego je odlučila da državne granice budu admistrativno-republičke granice bivših federalnih jedinica. To se 100 posto sprovodilo svugde, i u BiH, Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i to treba poštovati i na Kosovu”, kaže Tahiri.

On ističe da nema formule da li bi korigovanje granica između Kosova i Srbije bio presedan i da bi to iskoristile i druge zemlje, jer svaka zemlja odlučuje po svojoj odgovornosti, ali po njegovom mišljenju, nacionalne države višu nisu opcija, jer nacionalna država sama po sebi više nije nikakva vrednost.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.