U Dubrovniku se održava deveti po redu samit takozvanog formata 16+1. Heterogeni klub koji čine više evropskih zemalja i Kina je vrlo opasan za Evropsku uniju, smatra urednik redakcije DW-a, Robert Schwartz.
Nisu prošla ni dva dana kako su Evropska unija i Kina na samo sedam strana zapečatile svoju ekonomsku saradnju. Ona bi trebalo da se proširi i da bude bez diskriminacije. Kina hoće da se otvori i neće stalno da insistira na transferu tehnologija. Kada je riječ o državnim subvencijama, trebalo bi da važi međunarodno pravo. Kako će, kada i da li će ova zajednička izjava koju su u utorak U Briselu potpisali kineski premijer Li Kećijang i glavni predstavnici EU, uopšte biti sprovedena – ne zna se.
Takva regulacija sigurno neće biti u središtu sastanka kineskog premijera sa glavnim predstavnicima 16 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope. U Dubrovniku, hrvatskom „biseru Jadrana”, od četvrtka će se govoriti samo o poslu. I o daljoj gradnji kineskog „Novog puta svile”.
Kineske milijarde bi trebalo da okrijepe region
Taj format se zove „16+1” i svoj debi je imao 2012. u mađarskoj prijestonici Budimpešti. Otada je polako, ali sigurno dobijao zamah. Sada se tu radi o projektima vrijednim milijarde u gotovo svim vitalnim oblastima 16 bivših komunističkih zemalja: infrastrukturi, tehnologiji, teškoj industriji, stanogradnji, energiji i poljoprivredi – spektar je sveobuhvatan.
Interesantan je sastav tog kruga: jedanaest država je u Evropskoj uniji, od toga pet u evrozoni, četiri države vode pristupne pregovore sa EU, a jedna od njih je pred pristupom. Kapija ka Jugoistočnoj Evropi je pirejska luka u Grčkoj koja se od prije nekoliko godina većinski nalazi pod kontrolom Kineza. Ako se sve bude odvijalo po planu, Grčka će se pridružiti tom formatu kao sedamnaesta zemlja.
Mamutski projekti podrivaju EU
No, Kini odavno nije važan samo novac ili ekonomska ekspanzija na te zemlje. Milijardski krediti i investicije se i politički isplate. Pekinška strategija kao da uspijeva. Tako je grčka vlada prošle godine blokirala zajedničku izjavu 28 zemalja – članica EU kojom je trebalo osuditi katastrofalnu situaciju ljudskih prava u Kini. Kina može da se pouzda u svoje partnere.
Dubrovnik, nekada značajno čvorište trgovačkih puteva u Sredozemlju, sada bi trebalo da potpomogne mamutski kineski projekat u Evropi. Evropska unija i SAD će i dalje samo gledati šta se dešava i morati da konstatuju da spoljnopolitički uticaj Kine nezadrživo raste. Brisel je ponovo izrazio strahovanje da će Peking svojim velikim projektima u centralnoj i jugoistočnoj Evropi podriti jedinstvo EU.
Nema sumnje da su tim zemljama hitno potrebni projekti. Evropska unija i SAD su pomogli da region dobije ekonomski polet, ali su za to uvijek postavljali uslove i pravila koja se moraju poštovati. Kini se fućka za ta pravila i ona tako svojim postupanjem ide na ruku nacionalistima i populistima. Novi put svile stavlja van snage demokratske i vrijednosti pravne države – i to usred Evrope. Tu bi Evropi moralo da padne na pamet nešto više od izjave na sedam strana.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
