Najvažnija sporedna stvar na svetu koštaće građane Srbije najmanje 100 miliona evra. Nacionalni stadion čija se izgradnja, kako poručuju iz vrha vlasti, očekuje uskoro, moći će da primi 60 hiljada navijača i biće građen u Surčinu.

Za sada nema odgovora na pitanje za šta će toliki stadion biti iskorišćen kada nema takmičenja, i zašto bi fudbaleri Crvene zvezde ili Partizana igrali na tom stadionu kada imaju svoje u centru Beograda.

Da bi se fudbalska lopta zavrtjela na Nacionalnom stadionu još 2015. godine na pitanje fudbalera Nemanje Matića, tadašnji premijer, sada predsjednik Aleksandar Vučić, obećao je da je država spremna da izdvoji 150 miliona evra. Ta cifra kasnije se kretala i do 250 miliona, a sada u Fudbalskom savezu Srbije kažu da će stadion koštati do 70 miliona evra.

“Za nas je bolje da on što manje košta, jer će nam manji dug biti prema državi, jer to mi sve plaćamo i to je sve javni dug kad vi sponzorišete naročito jedan sport koji već 30 godina nema nikakve rezultate”, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

Vlast, međutim, poručuje da će u Surčinu osim stadiona nići cijeli novi grad.

“To i nije toliko velika investicija koliko koristi treba da donese. Ceo koncept treba da se zove “Stadion siti”, a to podrazumeva mnogo toga. Plan je da u okviru stadiona napravimo ceo grad”, objašnjava ministar finansija Siniša Mali.

Cilj je da se sa Nacionalnim stadionom, kroz sportske događaje i manifestacije promoviše, kako kaže ministar finansija, Srbija, ali i da istovremeno zarađuje od turizma i stanih investicija. 

“Srbija ima dva stadiona koja nisu po UEFA standardima i mnogo je jednostavnije njih preurediti nego izgraditi novi. Nije čak ni to problem, problem je šta raditi sa tim stadionom. Sportski objekti se često grade ciljano za neko takmičenje, uloži se veliki novac u njih i onda mogu da nastanu problemi. Manje više svi organizatori Olimpijskih igara imaju efekat belih slonova, to su ogromne građevine koje stoje i ne služe ničemu, dobar deo njih propada brzo jer nisu upotrebljeni”, kaže sportski novinar Vladimir Novaković.

Na 326 hektara prostiraće se, kaže ministar finansija Siniša Mali, različiti sadržaji.

Nacionalni stadion prostiraće se na 35 hektara, na parceli koja je u ovom trenutku poljoprivredna i obradiva, ali biće pretvorena u građevinsku. Kako navode u opštini Surčin ova parcela odabrana je zbog odlične lokacije, a ko je i kako odabrao još nije poznato.

Na ove najave izgradnje stadiona stižu prve reakcije zbog izabrane lokacije.

“Njegova lokacija je u štićenoj zoni beogradskog izvorišta surčinskog polja, to je jedna nedopustiva stvar po pravilnicima o zaštitnim zonama izvorišta, oni nikakve sportske objekte i stambene objekte tu nikako ne bi mogli da zidaju”, kaže samostalna poslanica Sonja Pavlović. 

Surčin kao lokaciju stručnjaci povezuju sa koncesionarom aerodroma Nikola Tesla.

“Vansi ima glavnu delatnost građevinarstvo, koje obuhvata 95 odsto poslovanja te firme, pored firme koja se bavi aerodromima je još jedna firma koja se bavi stadionima i autoputevima”, dodaje Bušatlija.

Iz Ministarstva omladine i sporta, kao i Ministarstva za građevinu i infrastrukturu N1 televiziji do sada nije stigao odgovor ko je i na osnovu kojih analiza odlučio da Nacionalni stadion bude izgrađen baš u Surčinu. U Kanacelariji za upravljanje javnim ulaganjima za N1 je rečeno da su načinili projektni dokument u saradnji UNDP, koji za potrebe Vlade treba da reguliše nabavku.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad