Sutorina je oblast u Crnoj Gori koja pripada opštini Herceg Novi, a do 1946. je pripadala opštini Trebinje tj. Bosni i Hercegovini (BiH).
Inicijativa da Sutorina opet bude dio Hercegovine ugledala je svjetlost dana uz obrazloženje Denisa Bećirovića iz Socijaldemokratske Partije BiH: Tuđe nećemo, a svoje ne damo!
pročitajte još
Bećirović je u bh. parlament uputio Rezoluciju o Sutorini, uz objašnjenje da je BiH stalo da vrati svaki pedalj te teritorije.
“Mi ćemo se za državu BiH i za državne granice BiH zalagati isključivo mirnim, demokratskim i pravnim sredstvima”.
A pravo BiH na Sutorinu, tvrdi Bećirović, garantuje daleka prošlost – Berlinski kongres iz 1878. Tada je utvrđeno da BiH osim kod Neuma i preko Sutorine izlazi na more. I upravo tih 5-6 kilometara obale glavni su razlog plovidbe u historiju.
“Ovi traže da uzmu ovo, da izlaze na more. Tuda i što ja znam, da dolaze na kupanje”, objašnjava mještanka Sutorine Mara Bulajić.
Blizu 1.000 mještana koji žive u 12 sela sporne oblasti na ideju da ih pripoje Trebinju, udaljenom pola sata vožnje, uglavnom se smiju. Dok su crnogorski političari uglavnom bez komentara.
Šta se još krije iza najaktuelnijeg sukoba Bosne i Hercegovine i Crne Gore pogledajte u dokumentarnom filmu N1 “Sutorina – čiji je ovo kamen?”:
