Sulejman Ugljanin je, govoreći o rezoluciji koju je predložio Skupštini Srbije, rekao da je cilj da se "stvar nazove pravim imenom, a zločin genocidom". Prihvatanje činjenice da se desio genocid, daje se dignitet žrtvama, kaže Aida Ćorović.

Još uvijek nije poznato kako će izgledati tekst rezolucije o Srebrenici koja bi trebalo da bude usvojena u Ujedinjenim nacijama i Vijeću sigurnosti i da li će se to uopšte i desiti.

Možemo da kažemo da nije izvijesno ni kakva će biti sudbina rezolucije koju su u Skupštini Srbje uputili na usvajenje po hitnom postupku poslanici Stranke demokratske akcije, a u kojoj se osuđuje genocid u Srebrenici i svako njegovo poricanje. Svoju podršku prijedlogu SDA najavila je Aida Ćorović iz poslaničkog kluba Demokratske stranke ali i poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Prvo, dogodio se zločin i naše je da, kao civilizovani ljudi, osudimo taj zločin. Najznačajnije je da mi, kao država, kažemo taj stav o tome i to osudimo, i da skinemo teret sa mladih generacija, da ne žive pod tim pritiskom, rekao je gostujući u Novom danu Sulejman Ugljanin, predsjednik SDA Sandžaka.

Kaže da su se rezolucijom obratili današnjem parlamentu i građanima Srbije, koji biraju te ljude da rade u njihovo ime. “Neko je nekad u ime građana Srbije učlinio zločin. Zločin koji se ne kazni i ne osudi, ponoviće se”, navodi Ugljanin.

On je podsjetio da je 27. februara 2007. Srbija proglašena krivom što nije spriječila genocid, i da su mnoge snage iz Srbije išle u Srebrenicu, a da su srpske snage RS proglašene krivim.

Aida Ćorović je rekla da je podrška ovoj rezoluciji logičan nastavak onoga što je i do sada radila. “Ja sam antiratna mirovnjakinja i borkinja za ljudska prava, smatrala sam da je to moj moralni čin, da i ja podržim”, navodi ona i dodaje da je opštepoznato da je to zagovarala oduvijek.

Ističe da je, prije svega, podršku uputila kao Aida Ćorović, personalno, ne kao članica poslaničke grupe DS. “Ja sam samo obavijestila šefa poslaničkog kluba i on je rekao da je to moja odgovornost, moja volja”, navodi ona i dodaje da će se stranka sigurno oglasiti sa svojim mišljenjem. “Ovo je moje mišljenje”, istakla je ona i navela da nije imala vremena da priča sa članovima stranke o tome.

“Gospodin Ugljanin mi je ponudio tekst rezolucije, ja sam pročitala to i apsolutno stojim iza svake riječi”, kaže ona, podsjećajući da su oni u prošlosti imali ozbiljne sukobe. Ali ovdje se radi o civilizacijskom činu, to Srbiju čeka prije ili kasnije, nije riječ o partijskim i političkim potezima, navodi ona.

Govoreći o Deklaraciji Skupštine Srbije o Srebrenici iz 2010. kaže da “smo tada skupili jedva 127 glasova”. “Cilj ovom rezolucijom je da se stvar nazove pravim imenom – zločin genocidom”, kaže Ugljanin.

Upitana da li će biti otpora predloženoj rezoluciji, Ćorovićeva kaže da “mi uvijek imamo otpore političara i političkih elita”. Ona dodaje da se veliki broj ljudi iz nevladinog sektora zalagao za ovakav stav, i da rezolucija podsjeća na ono što su one nudile.

“Ako relativizujete jedan tako veliki zločin, ako međunarodna zajednica definiše to kao genocid, a mi to ne definišemo kao genocid, onda imamo problem”, kaže Ćorovićeva.

Prihvatanje činjenice da se desio genocid daje se dignitet žrtvama, stvara se drugačija atmosfera, navodi ona.

Ona ističe da se nije mnogo odmaklo u procesu pomirenja. “To je jedna od najbolnijih tačaka društava i zato su ona retrogradna… Jer naše političke elite nisu imale snage da se odupru nacionalističkom djelu i da ne koketiraju sa njim”, navodi poslanica.

Ipak, vjeruje da javno mnijenje nije nacionalističko.

Na pitanje da li Vučić treba da ode na spomen žrtvama Srebrenice, Ugljanin kaže da je to njegova lična stvar. Glavno pitanje je hoće li ova država da zločin nazove pravim imenom ili će, tolerisanjem zločina, da saučestvuje u njemu, kaže Ugljanin.

“Svako nazivanje tog zločina blažom formom – to je van pameti”, navodi on, dodajući da je to bitno za kretanje cijelog regiona naprijed, ka EU.

Upitan da li je zakasnio sa tim prijedlogom, kaže da ne misli tako i da “ako ima dobre volje sve se može”.

Ćorovićeva kaže da bi voljela da premijer ode u Srebrenicu. Mislim da je to važan čin, kaže ona, ali dodaje da se boji da premijer, vagajući između glasova koje može izgubiti i nacionalističkih glasova, ipak neće otići …

I, takođe, u BiH se trguje ovom nesrećom, a po meni je najžalosnije što se trguje žrtvama, zaključuje Ćorovićeva.

Cijelo gostovanje pogledajte u videu ispod: