U nastavku suđenja Urošu Blažiću za masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca u Srbiji svjedočila je Andrijana Mitrović iz Dubone, koja je tom prilikom ranjena.

Ona je rekla da okrivljene Blažiće ne poznaje i ispričala je šta je doživjela u trenutku pucnjave.

„Drugarica i ja smo krenule u Dubonu to veče, pre toga smo bile u Ravnom gaju. Bile smo tamo 10-ak minuta, pričali smo sa okupljenima tamo. Čuli su se pucnji blizu, nismo znali gdje. Dalibor Todorović je pitao kome se rodilo dijete. Nije prošlo ni pet minuta, Uroš je stao autom i ušao u školsko dvorište i rekao: ‘Ruke u vis ili lezite dole, pucaću’, Dalibor ili Milan su mu rekli da sačeka, ali on je počeo da puca. Ja sam tada pala i pravila sam se mrtva, a onda sam izgubila svijest, ne znam šta se dalje desilo. Probudila sam se u kolima Hitne pomoći“, ispričala je za sudskom govornicom Adrijana Mitrović.

Odgovarajući na pitanja tužioca, Andrijana je rekla da je Blažić pucao iz puške, prvo rafalno, a potom pojedinačno, da su iz puške izlazile varnice, a da je Blažić pucao sa udaljenosti od oko dva metra.

Nikola Mitrović, brat ubijenih Petra i Marka Mitrovića, jedan je od prvih koji je izašao na lice mesta.

„Spavao sam kod kuće, snajka me je probudila i rekla je da se nešto deislo. Mislili smo da je tuča. Kada smo došli tamo, brata smo ubacili u auto i odvezli u Hitnu pomoć. Vidio sam i brata od strica. Nisam vidio sve ranjene jer je bio mrak, vidio sam one koji su bili najbliže vatri“, kazao je oštećeni Nikola Mitrović.

„Čuli smo Petrov glas i krenuli smo ka njemu. On je bio sa lijeve strane spomenika, ležao je na leđima. Brata od strica nismo vidjeli kad smo ušli, a on je bio odmah na ulazu. Vidjeli smo ga tek kad smo iznosili Petra. Sjedio je, noge su mu bile na podu, leđa preko nogu, ruke iznad glave, predavao se vjerovatno. Marko je bio mrtav (…) Vidio sam Nemanju Stevanovića na par metara od Petra, dao mi je telefon da zovem policiju i Hitnu pomoć. On je preminuo u bolnici. Odmah smo otišli za Smederevo, usput smo sreli policiju i Hitnu pomoć“, ispričao je oštećeni.

Tužilac Ivan Konatar pitao je svjedoka da li je neko od ubijenih mladića bio u sukobu sa Urošem Blažićem, a on je odgovorio da Blažića nisu poznavali.

Vidno uznemiren svjedočio je i Jovan Mitrović, rođeni brat Petra Mitrovića i brat od strica Marka Mitrovića.

„To veče oko 22.30 sam legao da spavam. Možda minut poslije toga sam čuo oca da izlazi iz sobe na donjem spratu i viče: ‘Brzo, pobi ih čovjek, pobiše se’. Sleio sam sa sprata, majka je izašla i vrištala, rekla je da idemo brzo na Ravni gaj. U međuvremenu je žena probudila brata Nikolu. Sišao sam dole, mislio sam da je tuča. Nije mi bilo logično da Petar zove tatu u vezi sa tučom, već sam mislio da bi zvao nas. Ubacili smo motku i lopatu u auto, s namjerom da ih branimo. Ispred nas je bio auto sa sva četiri migavca, to su bili otac i stric Nemanje Ilića“, rekao je Jovan Mitrović.

Istakao je da je preprečio put da niko ne može da pobjegne. Na ulazu je sreo Dejana, Nikolinog oca.

„Rekao je: ‘Šta, šta je bilo, pobi ih čovek kao kerove’. Čuo sam Petra da zove, ležao je na leđima pored spomenika, nije mogao da ustane. Prišao sam mu, a poslije toga sam krenuo redom vidio sam ih sve. Nisam znao šta me je snašlo. Majka i otac su došli, rekao sam majku da zove Hitnu pomoć, a brat i ja smo odlučili da Petra ubacimo u auto. Kako bih prešao preko rupe ili ležećeg policajca, vikao je da ne može da izdrži, da stanemo i da ga izbacimo napolje. U bolnici me je zagrlio i rekao da ga ne puštam. Pričao sam mu koliko ga volimo i koliko želimo da ostane živ. Vidio sam da je teško ranjen“.

Nakon svedočenja oštećeni Jovan Mitrović okrenuo se ka dijelu sudnice gde sjede optuženi Uroš Blažić i njegov otac i uputio im teške reči, psovke i pretnje.

Svedok Đorđe Konradović iz Smedereva rekao je da Blažiće zna jer je prije više godina radio kod njih u voćnjaku, 4. maja 2023. godine bio je u društvu Uroša Blažića, prije nego što se dogodio tragičan događaj.

„Ja se nisam našao sa njim, krenuo sam sa suprugom i djetetom po dijelove za automobil. Svratio sam u prodavnicu u Duboni. Sa mnom je bio i drug koji je vozio. Kad smo išli prema Mladenovcu kod spomenika smo vidjeli neko društvo. To je bilo uveče, posle 19 sati, ali nisam siguran. Prošlo je nekih sat vremena i kada smo se vraćali jedan automobil crne boje nam je presjekao put i krenuo je prema Malom Orašju. Čovjek koji nas je vozio je zastao kolima da vidi šta se dešava, međutim ja sam mu rekao da je to ko zna ko i da vozi“, ispričao je svedok.

Dodao je da su krneuli prema Malom Orašju, a da se taj automobil vratio prema Duboni prije nego što je on stigao da uđe u Malo Orašje.

„Ja nisam ni u jednom momentu bio sa Urošem Blažićem, ni u autu, ni u prodavnici. To može da potvrdi i kamera iz prodavnice. Ja nisam ni vidio Uroša Blažića“, rekao je on.

Svjedok Zoran Vujić rekao je da ne poznaje okrivljene i da ih nikada nije vidio. On je rekao da osoba koja je u noći masovnog ubistva bila sa Urošem Blažićem nije svjedok Đorđe Konradović.

„Bili su u sivom „mercedesu“, Uroš je vozio, a taj dečko je bio na suvozačkom mjestu, bio je krupan, ali ovog čovjeka koji je svedočio prije mene nije čovek kog sam vidio sa Urošem“, rekao je svjedok Vujić.

Na današnjem suđenju svjedočili su i deda i ujna okrivljenog Blažića.

Urošu Blažiću sudi se pod optužbom da je 4. maja prošle godine ubio devet mladih osoba i ranio još 12 u selima Malo Orašje i Dubona. U istom postupku sudi se i njegovom ocu Radiši.za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija.

Tužilaštvo je za njih dvojicu predložilo kazne od po 20 godina zatvora.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad