Da li je RFZO Srbije pokrenuo prvu centralizovanu nabavku za spremanje obroka pacijentima samo da se državni novac prelije privatnim firmama bliskim vlasti? Na to ukazuje činjenica da u konzorcijumu od pet firmi koje su dobile posao, jedina koja se ozbiljno bavi pripremom hrane – Movie Kitchen – ima četiri puta manji udio od T&M Group, firme za obezbjeđenje koja se proslavila na poslovima krađe glasova od Beogradske arene do Nikšića, piše Radar.

Nedavno se diskretno pojavila vijest da se hrana za pacijente u Kliničkom centru Srbije (KCS) više neće praviti u centralnoj kuhinji već će je dopremati privatnik iz Dobanovaca po znatno višoj cijeni. U malom broju nezavisnih medija otvoreno je pitanje koji je interes Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) da odbaci usluge Tehničko-ekonomskog centra Kliničkog centra (TEC), koji je u samom krugu bolnica pružao usluge ishrane, pranja i peglanja veša, kao i održavanja zelenila, i time ostavi bez posla više od 100 zaposlenih, osim ako je poenta da se budžetski novac ugura u džepove privatnika, piše Radar.

“Građani su u komentarima izlicitirali još jedan mogući razlog i podsjetili na izuzetno lošu ishranu, što stoji, ali nisu uzeli u obzir činjenicu da je dosadašnja cijena obroka po danu iznosila 830 dinara, a da će ubuduće ona biti 2.516 dinara (za taj novac je i Glovo mogao da donosi obroke svakom pacijentu po želji). RTS i državni mediji se nisu ni osvrnuli na problem jer im svakako nije u interesu da se bave temom koja podrazumijeva otpuštanje ljudi i to, kako je najavljeno, bez otpremnine jer „novca nema“ – iako je zakon izričit da mora da je dobije svaki zaposlenik koji je proglašen tehnološkim viškom. Umjesto otpremnine, direktor TEC-a Rade Bogdanović je radnicima ponudio da pređu u Pro Chef iz Dobanovaca, preduzeće kome je u septembru RFZO poverio zadatak ishrane pacijenata za 18 zdravstvenih ustanova širom Srbije. Iako su posao dobili u partnerstvu sa još četiri firme, Pro Chef je kao predvodnik konzorcijuma ubrzo postao svjestan da sa svojih 35 zaposlenih to nikako ne može da postigne i raspisao konkurs za zapošljavanje još 15 kuvara, 20 pomoćnika kuvara, 40 radnika na pakovanju obroka, 10 perača suđa, pet mesara i šefa mesare. A da bi došao do tolike radne snage, što ne rasformirati uspešno državno preduzeće i dozvoliti mu da među odbačenima probere ko mu je po volji? Uostalom, RFZO je bio više nego uviđavan prema skromnim kadrovskim kapacitetima Pro Chef-a kada je krojio tendersku dokumentaciju, pa je tako propisao da je neophodno da ponuđač zapošljava barem deset kuvara i pet vozača. Sa deset kuvara i procijenjenom potrebnom količinom obroka, svaki bi morao da spremi preko dvije hiljade na dan – ali valjda se sve može sa dovoljno velikim kazanom. No vozilo koje bi omogućilo da pet vozača obiđe bolnice u sedam gradova, pa još tri puta dnevno (pred doručak, ručak i večeru), nije viđeno ni u predizbornim spotovima SNS-a”, ističe Radar u analizi.

Korijen ove paradoksalne situacije leži u vladinoj uredbi, donijetoj u aprilu 2022, kojom je na spisak usluga za koje se sprovode centralizovane nabavke u zdravstvu dodata ishrana, fizičko-tehničko obezbjeđenje i održavanje higijene. Prvu takvu centralizovanu nabavku spremljenih obroka, RFZO je pokrenuo u avgustu, za potrebe 18 bolnica i instituta, ali je propisao takve uslove da TEC nije mogao ni da konkuriše ukoliko se ne udruži sa firmama bliskim vlasti koje je trebalo zbrinuti. Ili nisu htjeli, ili ih nisu pozvali, iako su jedna od samo tri firme koje su do sada dobijale veće poslove kuvanja za bolnice. Druge dvije, Pro Chef i Movie Kitchen Cetering, udružile su sa kim treba i dobile posao u petočlanoj grupi koja se jedina prijavila na tender. Uz Illi Group iz Novog Sada koja trguje namirnicama, u posao su ušli i Time Partner koja se primarno bavi održavanjem higijene, ali i jedno potpuno iznenađenje: T&M Group Solution, beogradsko preduzeće registrovano za pružanje usluga sistema obezbjeđenja.

Šta će u kuvanju i isporuci hrane firma koja se bavi obezbeđenjem, pa još sa 20 odsto učešća u poslu? – pitaju novinari Radara.

Movie Kitchen je godinama brojnim bolnicama dostavljala hranu, koja nikada nije ukradena u transportu, a među njima i Opštoj bolnici Požarevac. Za tu uslugu je ove godine ugovorena cijena od 145 miliona dinara, koja je u oktobru podignuta na 158 miliona. Međutim, u trenutku kada se umiješao RFZO sa objedinjenom nabavkom, u finansijskom planu se pojavila nova stavka „usluga ishrane“ u procijenjenom iznosu od 217 miliona dinara. Čak i uz (možda previše optimističnu) pretpostavku da će postojeći ugovor biti poništen, a ne da će ista usluga biti plaćena dva puta, ostaje pitanje 59 miliona razlike.

“Vjerovatan odgovor jeste da ona predstavlja harač firmi T&M Group Solution, proslavljenoj u cijelom regionu na poslovima krađe glasova. Njena vozila su viđena ispred Beogradske arene, koja je bila zborno mjesto za fantomske glasače iz RS, a direktor i suvlasnik kompanije je Dane Šijan koji je u više navrata davao potpise podrške SNS-u. Takođe je u vrijeme lokalnih izbora u Nikšiću uhapšen pod optužbom da je uz Vladu Mandića, takođe bivšeg rukometaša i člana SNS-a, u Crnu Goru nelegalno unio veliku količinu novca za potkupljivanje glasača u korist stranaka bliskih srpskim vlastima. Naravno, nije zanemarljivo ni udomljavanje firme Time Partner, kojoj je povjereno posluživanje obroka. Ona ima sve karakteristike prihvatljive za vlast – protiv njenog vlasnika Manojla Mandrape je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu, a kasnije i podiglo optužnicu zbog sumnje da je Time Partner bila firma preko koje se prao novac”, navodi Radar.

Namještanje tendera

Radar ističe da je Fond igrao na sigurno – uslovima koje je nametnuo preduprijedio je da još neko konkuriše za ovaj posao. Prije svega veoma spornim zahtijevom da je ponuđač u prethodne tri godine isporučio najmanje milion obroka „zdravstvenim ustanovama sekundarnog ili tercijalnog nivoa“ u vrijednosti od minimalno 800 miliona dinara. Na stranu što je minimalna dozvoljena skupoća dosta neobičan zahtijev kada se tobože traži najpovoljniji ponuđač, slična odredba (350 miliona za dvije godine) omogućila je 2021. godine da Pro Chef i Time Partner dobiju dva tendera koje je raspisao KCS, za obroke u kovid-bolnici Batajnica i novoj zgradi Kliničkog centra. Iako je njihov tadašnji konkurent Movie Kitchen dao dva i po puta jeftiniju ponudu, uprava KCS se nije pokolebala – odbacila je kritiku da su tender skrojili prema jednom jedinom ponuđaču u Srbiji, tvrdeći da je sve po zakonu, opravdano i logično, i diskvalifikovala ponude čijim bi prihvatanjem državi uštedila 622 miliona dinara.

Ista formulacija našla se i u ovogodišnjoj nabavci Instituta za mentalno zdravlje, što je izazvalo oštru reakciju zainteresovanog Raizing Solutions d.o.o.

„Molimo vas da nam decidirano objasnite kakva je razlika pripreme obroka između ustanova tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite sa ustanovom primarne zdravstvene zaštite, pripreme obroka za djecu u školama i vrtićima i drugim ustanovama socijalne zaštite“, upitali su Institut i podsjetili da je nadležna Republička komisija utvrdila da je ograničavanje izbora ponuđača na nekoga ko je poslovao isključivo, na primjer, sa zdravstvenom ustanovom – protivzakonito. Za razliku od KCS, Institut je zaista izbacio diskriminatornu odredbu iz dokumentacije. Ali 2021, vjerovatno rukovodeći se principom „ako ne možeš da ih pobijediš, pridruži im se“, Movie Kitchen nije pokušao da traži zaštitu od nadležne Republičke komisije, suzdržao se od daljeg konkurisanja na tendere koje raspisuje KCS i time utabao teren da danas podijeli dio kolača centralizovane nabavke bolničke hrane. Doduše dosta mali, piše Radar, pošto je njihov udio u poslu samo pet procenata (očigledno su se previše bavili svojim poslom za državni ukus), odnosno četiri puta manji od udjela T&M Group koja je zadužena za mističnu „logističku podršku“.

Koliko je istrajavanje Fonda na spornim uslovima nabavke pomoglo navodnom cilju da se troškovi učine što manjim, najbolje se vidi iz činjenice da je prihvaćena ponuda 40 odsto skuplja od procijenjene vrijednosti nabavke (4,8 milijardi dinara). A kada na to dodamo da je unaprijed određeno da će se sporazum sklopiti u visini procijenjene vrijednosti, bez obzira na to kakva ponuda stigne, pravo je čudo da nije bila još skuplja, pošto nije bilo moguće da se odbaci samo na osnovu cijene.

Tri puta u blokadi

„RFZO je, suočen sa jednom ponudom i to znatno skupljom od procijenjene, trebalo da postupak obustavi i da pokuša u pregovaračkom postupku da dođe do prihvatljive cijene ili da pokrene novi postupak u kojem bi pokušao da obezbjedi konkurenciju. Zaključivanje ovog ugovora je krajnje neodgovorno prema javnim sredstvima. Umjesto da je pronašao dobavljača obroka za narednih godinu dana, RFZO je ušao u posao svjestan da će sav izdvojen novac potrošiti već za osam ili devet mjeseci. Nakon toga će morati da raspisuje novu nabavku, a prije toga da obezbjedi dodatni novac. Pri tome, takvo postupanje uopšte nije iznuđeno. Riječ je o jasnoj i svesnoj namjeri da se po svaku cijenu ugovori centralizovana nabavka i, posljedično, plati više nego što je moralo“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

I to toliko da se preko nekih uslova izgleda i prešlo. Recimo, od ponuđača je zahtijevano da u prethodne tri godine, u oblasti koja je obuhvaćena predmetom nabavke, ima poslovni prihod od 3,5 milijardi dinara. Međutim kada pogledamo trogodišnje poslovne rezultate jedine tri obuhvaćene firme koje se zapravo bave pripremanjem hrane (Pro Chef, Movie Kitchen i Illi Group), njihov ukupni prihod je manji od 2,7 milijardi. Ali dok su potreban iznos možda i mogli da namaknu uz pomoć firme Time Partner, koja jeste učestvovala u nekim poslovima serviranja hrane, ne postoji kreativno računovodstvo kojim je bilo moguće ispuniti uslov da ponuđač u posljednjih godinu dana nije imao blokadu na svojim tekućim računima. Pošto je T&M Group bila u tom periodu u blokadi čak tri puta: 11. januara, 15. januara i 3. jula.

“Primijetno je još nešto. Iako je po evropskim standardima uobičajeno da se u slučaju ovako vrijednih nabavki razmotri njihovo oblikovanje u više partija, domaći zakon je propisao da ukoliko naručilac to ne učini mora da ponudi izgovor – ali ne i da on mora da bude posebno dobar. Tako je Fond odsustvo geografske podjele (zbog čega bi ista kuhinja snabdijevala i Novi Sad i Niš?) objasnila razlozima „ekonomičnosti i efikasnosti“, uz dodatno uvjeravanje da je sproveo ispitivanje tržišta i da je konkurencija omogućena jer postoji dovoljan broj potencijalnih ponuđača. Što bi zvučalo bar malo uvjerljivije, da se takva tvrdnja ne nalazi u dokumentu iz koga se vidi da je posao dodijeljen jedinom ponuđaču koji se javio na tender”, navodi Radar.

„Obrazloženje za to da se nabavka ne podijeli na partije je komično. Naravno da je svakom naručiocu lakše da ima jedan okvirni sporazum, a ne, na primjer, sedam, za isporuku hrane po raznim regionima. Međutim, trošak dodatnog rada službenika RFZO, koji se mjeri satima ili možda danima, zanemarljiv je u odnosu na milione evra mogućih ušteda da su i lokalne firme dobile mogućnost da se nadmeću. A da ne govorimo o tome da bi bolesnici dobijali hranu koja ne mora da se prevozi par stotina kilometara svaki dan. Jasno je da konkurencije nije bilo, ali je RFZO dužan odgovor da li je uopšte moglo da je bude, to jest da li je iko ispunjavao uslove. Ako čak ni firma koja je do sada spremala obroke za KCS nije mogla da konkuriše, kako smo mogli da čujemo, očigledno je da RFZO nije obezbjedio poštovanje osnovnih načela javnih nabavki“, kaže Nenadić.

Bez odgovora

To što su radnici Tehničko-ekonomskog centra KCS ostali bez posla da bi se podobni privatnici ugradili, nije prvi slučaj u kome je Klinički centar zloupotrebljen da bi se forsirali favoriti vlasti. Kada je 2021. godine, nakon građevinskih radova na novoj zgradi na red došlo opremanje, Ministarstvo je raspisalo otvoreni javni postupak. Ali da ne bi bilo iznenađenja, istovremeno je propisalo takve uslove da je posao vrijedan 100 miliona evra mogla da dobije jedino Magna farmacija, firma koja je kao totalni autsajder dobila opremanje sve tri kovid-bolnice i tokom pandemije ostvarila profit koji iznosi do 300.000 evra po zaposlenom. Iako se time nikada nije bavila, zapalo joj je da opremi i kuhinju KCS, pa je nabavila 89 šporeta sa rernom, 111 mikrotalasnih rerni i isto toliko tostera, više od 200 kombinovanih frižidera sa zamrzivačima, hladnu komoru i još mnogo uređaja koji gube svaki smisao nakon odluke da se kuhinja ugasi. A još manje je logično to što je KCS tokom 2022. i 2023. godine sprovodio javne nabavke za usluge pripremanja, dostavljanja hrane i posluživanje obroka za novu zgradu Kliničkog centra iako je, bar kako stoji u dokumentaciji, nabavljena najsavremenija oprema za spremanje obroka.

Na pitanje zašto je naručivana već pripremljena hrana, Radar nije dobio odgovor, kao ni na drugo pitanje postavljeno KCS: Da li se radi o naređenju RFZO da se ugasi kuhinja ili je rukovodstvo KCS samostalno odlučilo da to uradi i pređe na ketering uslugu?

A kuhinja KCS nije jedina kojoj prijeti gašenje, pošto je od 18 zdravstvenih ustanova iz centralizovane nabavke, barem još sedam do sada samostalno pripremalo obroke.

Opširnije pročitajte OVDJE.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad, pridružite nam se i na WhatsApp kanalu klikom ovdje

BONUS VIDEO: