Na deponiji industrijskog otpada, koji se iz Trepče skladišti u opštini Leposavić, na sjeveru Kosova, pukao je bedem, a dio materija od prerade rude otišao je niz Ibar. Još uvijek nije poznato koje količine su u pitanju. Nadležni u Kraljevu kažu - voda za piće u tom gradu je za sada ispravna, preduzete su sve preventivne mjere. Stručnjaci upozoravaju da su posljedice moguće sve do Dunava.

„Stani, stani Ibar vodo“ – pjesma nikad popularnija od Leposavića na sjeveru Kosova, preko Raške do Kraljeva. Ibar ipak nije stao, a otpad sa Trepčine deponije otišao je nizvodno.

„Nije odrađena dobro tehnički brana i zato je pukla. Mi smo ovde bili u selu čuo se huk jak i mi smo se uplašili da slučajno nije velika deponija Jalovišta pukla, jer to kad bi se desilo to su onda nesagledive posledice. Po nas ovde i za sve nizvodno od Ibra“, rekao je Zlatko Sekulić iz Leposavića.

Direktor Trepče Jovan Dimkić uvjeravao je ranije da nije u pitanju ništa katastrofalno i da je pucanje bedema sanirano. Gradonačelnik Leposavića poručuje da ovo pitanje prevazilazi kompetencije opštine.

„Posledice od toga trpeće sve opštine nizvodno, sve do Dunava, odnosno do Đerdapa, gde će najveća količina tog materijala da se staloži. Naravno to neće da se desi danas, to će da se dešava narednih meseci i narednih godina. Kako koji bujični talas bude dolazio tako će on da nosi taj materijal“, kaže dr Aleksandar Ćorac, spec. higijene i med. ekologije.

U Kraljevu već preduzimaju preventivne mjere. Kažu reagovali su odmah Republički krizni štab i druge relevantne institucije. Nadaju se da materije koje su iz Leposavića otišle niz Ibar ne budu detektovane u Kraljevu.

„Ja moram da kažem da je po proceni stručnjaka iz Srbija voda moguće da bilo šta bude od toga tek negde u subotu da bude nešto detektovano i nedelju u vodovodu. Tako da sve vreme smo za sada bezbedni, međutim, analize se preventivno rade već od jutros“, kazao je Aleksandar Macan, Zavod za javno zdravlje Kraljevo.

Profesor Ćorac kaže da je upravo ova deponija definisana kao kritično mjesto koje treba sanirati i zatvoriti. To je zabilježeno u studiji koju je sa grupom eksperata radio uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Srbije.

„Imamo negde od Gračanice pa sve do Rudnice. Procena je negde da je oko 150 miliona tona materijala raznog, jalovinskog materijala deponovano. Što iz industrije olova i cinka što iz ugljenokopa u Obiliću“, dodaje profesor Ćorac.

Šta još sa Kosova plovi Ibrom pitanje je bez preciznog odgovora. Ono na šta stručnjaci upozoravaju je i organski otpad koji se neadekvatno skladišti u opštini Leposavić jer dugo najavljivana regionalna deponija za sever Kosova još uvek nije u funkciji.