Dok tinja kriza između Zapada i Rusije oko Ukrajine, iz Beograda se čuju pomirljive i neutralne izjave – da se Srbija neće miješati u sukob i da se nada diplomatskom rješenju. To je u nedavnom saopštenju navelo i Ministarstvo spoljnih poslova, uz konstataciju da bi se sukob Rusije i Ukrajine loše odrazio na spoljnu politiku Srbije jer je riječ o „dva bratska naroda“. Međutim, pitanje je dokle će Srbija moći da se drži po strani u situaciji koja se sve više komplikuje.

Za sada je ovakvo nesvrstavanje očekivano, kaže za Glas Amerike Boris Varga, novinar, politikolog i autor knjige “Evropa poslije Majdana” o ukrajinskoj revoluciji, aneksiji Krima i sukobu u Donbasu.

„Bliže se izbori i to je ključna riječ pozicije Srbije u ovoj krizi oko Ukrajine, a ja bih rekao i opšte-evropskoj krizi. Srbija ignoriše to pitanje i ima razloga, zato što je podjednako dužna i Zapadu i Rusiji, podjednako koristi privilegije i Rusije i Zapada, a posebno je važno i to je jedna od glavnih tema ove krize, snabdijevanje energijom. I to je jedan od glavnih razloga zašto se vlada i predsjednik prave da ova kriza ne postoji“.

Zapad ili izolacija

U dosadašnjem sukobu Rusije i Ukrajine, Srbija nije priznala Krim kao ruski, ali nije se ni priključila sankcijama EU protiv Moskve, niti je glasala za usvajanje rezolucija UN koje osuđuju aneksiju Krima.

Međutim, možda bi ova kriza mogla da bude prelomna.

„Rekao bih da je kriza oko Ukrajine kraj srpske spoljne politike sjedenja na dvije stolice, i Brisel i Moskva…Iako je Zapad imao razumijevanja u tom laviranju, politički osjetljivim momentima da Beograd ne uvodi sankcije Rusiji, sada je situacija dramatična, pred sukob, u jednom momentu ako se sukob desi ili dođe do diplomatskog zaoštravanja, Srbija će morati da bira. Bojim se da Beograd nije u prilici da bira, mi se nalazimo u zoni interesa EU, okruženi smo zemljama EU i NATO, tako da Beograd zapravo bira između Zapada i neke vrste izolacije“.

Varga napominje da trenutna borba Zapada i Rusije nije samo oko Ukrajine, već i sfera uticaja – a Balkan je jedna od njih. U tom smislu, pritisak na Srbiju da se opredeli može biti i veći ako SAD nastave da insistiraju na transatlantskom jedinstvu sa evropskim saveznicima.

“Potpuno je sazrela situacija da se Zapad homogenizuje i odgovori Rusiji na hibridni rat i meku silu ne samo u Ukrajini, gdje traje i fizički rat koji nije ni prestajao. Balkan je zona interesa Rusije, koja je u ulozi destabilizacije”.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad