U petak je počeo 45 Međunarodni filmski festival FEST u Beogradu. Fest je otvorila slavna glumica, ali i gost domaćin, Monica Bellucci sa filmom Emira Kusturice "Na mlečnom putu".

Sa Monicom Bellucci je razgovarala naša Jelena Stojiljković.

Izjavili da je za Vas “Na mlečnom putu” pre svega ljudska, a ne ratna ili politička priča. Ali, da li je moguće odvojiti te dvije teme, naročito zbog toga što bez jedne ne bi bilo druge priče?

Moram da kažem da u svakom Emirovom filmu postoji ta dualnost između mašte i realnosti. Možda je mašta njegov način da pobegne od patnje. Zbog toga se možda i kao umetnik tako izražava. Za mene je ta zemlja puna lepote i patnje. Ja jesam Evropljanka, pa znam istorijske okolnosti, ali sam i stranac u toj zemlji pa možda i ne mogu da procenim do kraja šta se tačno dogodilo. Zbog toga sam i pristupila ovom filmu na umetnički način. Iako je rat u pozadini priče, film se ipak bazira na ljubavi između dvoje ljudi, i iako više nisu mladi, i preživeli su mnogo toga ,nešto magično se dogodi kad se sretnu.

U filmu Spectre iz Bond franšize tumačili ste ulogu udovice Lucie Sciarre, i imam utisak da se svaki put kada se govorilo o Vašoj ulozi naglašavalo da ste najstarija Bond devojka. Da li vam to smeta? Da li je to ‘ageizam’?

Ne, mislim da to pokazuje kako se stvari mijenjaju. Ranije ne bi bilo moguće za ženu mojih godina da dobije takvu ulogu. To pokazuje da se danas na žene i glumice gleda drugačije. Prije 20, 30, pa čak i 15 godina, nije bilo drugog načina da se posmatra kinematografija, žene nisu smjele da stare. A sada pogledajte, imate Judy Dench, Helen Mirren, Isabel Hooper, neke od nevjerovatnih glumica sa neverovatnom karijerom. One su igrale uloge čak i žena koje zavode koje su vrlo senzualne. Pa čak i ja, danas dobijam uloge koje ne bih dobijala prije deset petnaest godina.

Radili ste sa Gaspareom Noeom na filmu Irrevirsable, i pročitala sam da ste pristali da radite sa njim čak pre nego što ste dobili scenario.

Na kraju nije ni bilo scenarija. U ovom filmu je sve bilo improvizacija. Imali smo desetak stranica ideja, a sve ostalo smo improvizovali. Radili smo kao u pozorištu, bio je to novi način rada. Svaka scena traje oko 20 min. Gaspar je poseban reditelj, vrlo je talentovan i vrlo slobodan u svom načinu predstavljanja filma.

Šta ćete pogledati na FESTU. Šta vam je najzanimljivije ove godine?

Ima mnogo filmova koje želim da vidim. Pre svega La La Land, zato što je predivno urađen i romantičan je, to je ljubavna priča. A mislim da nam fali ljubavi.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.