Odnijeli su pečeno prase u Evropski parlament, ošmirglali i ofarbali Ajfelovu kulu u bijelo za samo nekoliko dana - sve to da bi pokazali manire ljudi sa ovih prostora u novoj igranoj, mini seriji "Svi ćemo se jednog dana kopat’ u Evropu". The Books of knjige tvrde da hoćemo. Samo - ne zna se kad.

U nešto više od 70 minuta, u dvije epizode, popularna ekipa sa Cetinja, poznata širom regiona po specifičnom humoru i audio-vizuelnim formatima satire, dala je sebi svojstven prikaz našeg čovjeka koji želi da se dokopa Evrope. I tamo ukopa.   

Zoran Marković Zonjo, režiser i visoki funkcioner The Books of Knjige, za portal N1 govorio je o seriji koja prikazuje sudar dva mentaliteta (zapadnobalkanskog i zapadnoevropskog), kroz kolaž priča, u kojoj je jedna o nezaobilaznom Puraševiću. Ova legenda “Buksovaca” živi evropski “san”, ali ne onako kako je on sanjao i želi samo jedno – da je “manje digitalizovan, a više pokretljiv”.  

Njihov humor ili vole ili ne razumiju, ali u ovom ostvarenju zagrebali su pitanja ključnih razlika, smještajući svoje likove baš na ona mjesta gdje se o budućnosti zapadnog Balkana i odlučuje.

Koliko dugo ste radili seriju, s obzirom na to da ste snimali na nekoliko evropskih lokacija?

“Seriju smo snimali četrnaest dana u četiri evropska grada: u Parizu, Briselu, Berlinu i Poznanju. Ta ruta je odabrana jer se u tim gradovima odlučivala sudbina zemalja Zapadnog Balkana u procesu priključenja Evropskoj uniji, tzv. Berlinskom procesu. Uvod u svaki od tih skečeva smo snimali u malom mestu pored Podgorice koje se zove Barutana, a koje poseduje futuristički dizajniran kompleks palim borcima iz nekoliko ratova”.

U tim uvodima jedan profesor drži predavanje o EU, regionalnoj saradnji, “stereotipovima” u regionu koje treba maknuti, visokoj korupciji na zapadnom Balkanu…  Da li je kompleks u Barutani “profesor odabrao” slučajno ili je i tu sakrio neku poruku?

“To mesto smo odabrali jer vizuelno atraktivno izgleda. Amfiteatar je pogodan za profesorsko predavanje, ali nosi poruku da i mi imamo neku tradiciju. Možda se ne možemo podičiti nekim velikim umetničkim i naučnim dostignućima, ali možemo gordo reći da su naši narodi uvek plaćali debelu cenu svoje slobode”.

Koliko je daleko prosječan Balkanac od iskarikiranih likova koje ste predstavili, a koliko od Evrope?

“Bojim se da naše karikature postoje u stvarnom životu. Svaki dan vidim bahate, arogantne i vrlo primitivne ljude koji su daleko od tekovina evropskog stila života. No, moje iskustvo mi kaže i da se ti isti Evropejci vrlo čudno ponašaju kad im iznad glave ne visi palica sopstvenog sistema. Suština je da je ono animalno u ljudima vrlo univerzalno, samo zavisi koliko je jaka država da to drži pod kontrolom”.

Naziv serije djeluje optimistično, ili ipak nije?

“Bojim se da će mnogi od nas ulazak u Evropsku uniju dočekati u sanduku. No eto, barem će nam zagrobni život biti lakši”.

U seriji je prikazano kako se naši ljudi snalaze po Evropi, ali i kakve mogu da budu posljedice ekonomske migracije. Na koje još teme biste skrenuli pažnju?

“Te ekonomske migracije jesu najznačajnija tema. Balkan se lagano iseljava ka Evropi u želji da zaradi koru hleba. Pored toga, dotakli smo se i vladavine prava, obrazovanja, digitalizacije. Problem je što naši ljudi misle da se reformski procesi nameću kao uslov pristupanju EU, ne shvatajući da oni primarno služe za poboljšanje života. Krajnji cilj ne bi trebalo da bude ulazak u EU, već aktiviranje privrede i ujednačavanje standarda da bi generalno kvalitet života bio bolji. Verujem da je sasvim druga percepcija naših političara koji priželjkuju novu kravu muzaru i opuštenije mandate kad se ispeglaju neki ekonomski problemi. Samo nisu ni Evropljani baš blesavi, zato nas i drže na dugom štapu”.  

Jedan otac je sa sinom, Šanjom, došao u Brisel da svoj privatni problem – s čim drugim nego s međom – tamo riješi. Usput i Šanja, kog Vi igrate, da zaposli. Po starom običaju sa ovih prostora, ponijeli su nešto da “podmažu” pomoć. Da li ste uneli pravo pečeno prase u EP?   

“U salu Evropskog parlamenta, gde se donose najznačajnije odluke u Evropi, uneli smo pravo pečeno prase. Imali smo dozvolu za snimanje unutar zgrade koja se pribavila mesecima ranije, ali fore sa prasetom smo se setili pred sam put pa je bilo nemoguće tražiti bilo kakve dodatne intervencije. Srećom, kad smo prase provlačili kroz skener na ulazu, ljudi iz obezbeđenja su se samo smejali i nije bilo nikakvih problema za njegov “upad”. Jeste pečeno prase odvratni balkanski način korupcije, ali jeste i subverzivna poruka koju smo poslali evropskim političarima ostavljajući ga u sali”.  

Prošlo je više od godinu i po od “Slučajeva pravde”, prvog dugometražnog filma koji ste napravili. Sada, kad su vam se slegli utisci, da li ste zadovoljni kako je film prošao kod kuće i u regionu?

“Jako smo zadovoljni kako je film bioskopski prošao i kući, i regionalno, naročito u Srbiji. Teza, koju najčešće imaju urednici i direktori TV kuća baš u Srbiji, da ljudi tamo neće razumeti naš humor je baš ponižavajuća za njihovo gledateljstvo. Izgleda da kreatori TV sadržaja smatraju da su Zadruga i Parovi mera današnje Srbije. Srećom što Bjelogrlić i drugi filmski autori ne pristaju na to. Ne pristajemo ni mi”.   

Da li je u planu nastavak serije ili neki novi film? 

“Trenutno smo na godišnjem odmoru. Temperature u Podgorici su toliko visoke leti da nema ni govora o nekom organizovanju snimanja. Čak i našu radio emisiju tradicionalno gasimo do oktobra. Videćemo od jeseni kuda dalje”, zaključuje Zonjo.

Sva svoja ostvarenja The Books of Knjige postavljaju na svoj zvaničan Youtube kanal. Ukoliko ste u bioskopima propustili film “TBOK: Slučajevi pravde”, i njega tu možete pronaći. 

Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad