"Bio je jako ozbiljan, profesionalan i vrlo pravedan kada je fudbal u pitanju. Svi koji smo imali privilegiju da radimo sa njim smo jako mnogo stvari naučili koje su nam bile korisne u razvoju".
Legendarni Ivica Osim preminuo je u 81. godini i iza sebe ostavio grandiozno fudbalsko djelo koje je išlo ispred svog vremena. Popularni Švabo je bio cijenjen širom nekadašnje Jugoslavije i svuda gdje je kasnije radio, a uticao je na karijere mnogih velikih igrača.
Tokom boravka u Partizanu početkom devedesetih sa njim je imao priliku da radi i Predrag Mijatović, jedan od najboljih fudbalera bivše države.
Legenda reprezentacije, Partizana, Valencije, Reala i čovjek koji je osvojio mnogo trofeja, a kao kruna karijere se pamti njegov gol za titulu u dresu “kraljevskog kluba” u finalu Lige prvaka 1998. protiv Juventusa, za nova.rs je evocirao uspomene na Ivicu Osima.
Tokom boravka u Partizanu početkom devedesetih sa njim je imao priliku da radi i Predrag Mijatović, jedan od najboljih fudbalera bivše države.
Legenda reprezentacije, Partizana, Valencije, Reala i čovjek koji je osvojio mnogo trofeja, a kao kruna karijere se pamti njegov gol za titulu u dresu “kraljevskog kluba” u finalu Lige prvaka 1998. protiv Juventusa, za nova.rs je evocirao uspomene na Ivicu Osima.
VEZANE VIJESTI
“Prije svega koristim priliku da izjavim saučešće porodici Osim. On je bio jako važan u mom fudbalskom razvoju. Imao sam privilegiju da budem u Partizanu kada je on bio trener i ujedno i selektor reprezentacije. Imali smo sjajan odnos i rekao bih da je Osim bio preteča nekog modernijeg shvatanja i gledanja na fudbal tokom tih godina koliko sam ja imao priliku da radim sa njim”, kaže Mijatović za Novu.
Ističe da im je Osim pomogao da shvate kako se fudbal razvija, što je imalo neprocjenjiv značaj za karijere mnogih.
“Bio je jako ozbiljan, profesionalan i vrlo pravedan kada je fudbal u pitanju. Svi koji smo imali privilegiju da radimo sa njim smo jako mnogo stvari naučili koje su nam bile korisne u razvoju, pogotovo kada je internacionalni fudbal u pitanju. Shvatili smo u kom pravcu ide budućnost fudbala”.
Iako je Osim tada radio paralelno i u reprezentaciji Jugoslavije i u Partizanu, period u klubu posebno je bio dragocjen za Mijatovića.
“Mi iz Partizana smo imali prilike da radimo sa njim cijele sezone i jednostavno nas je kroz profesionalizam pripremao za ono što nas čeka u ozbiljnim ligama kao što je španska, italijanka, engleska i mnoge druge. To je bio njegov kvalitet, shvatio je u kom pravcu ide fudbal i da te taktičke varijante i metodologija rada moraju da budu u sklopu razvoja i napretka. Bio je inovator u mnogim stvarima sa kojim smo se kasnije sretali”.
Kakav je bio vizionar možda i najbolje govori odnos sa Mijatovićem koji se sjeća kako mu je Švabo predvidio veliku karijeru.
“Sjećam se da sam došao u Partizan u januaru 1990. godine, šest mjeseci prije Svjetskog prvenstva u Italiji i da zbog nekog prilagođavanja i male fudbalske krize nisam igrao tih pet, šest mjeseci dobro, što je i bilo normalno, i nisam dobio poziv za to prvenstvo. Bilo je tada pozvano mnogo igrača koji su bili članovi one naše čileanske generacije. Međutim, ja nisam bio ljut, jer sam shvatio da ne zaslužujem da budem na Svjetskom prvenstvu zbog učinka u tom periodu. Kasnije, kada je postao trener Partizana i počeo taj svakodnevni rad sa nama, onda je shvatio da bi trebalo da budem standardni član reprezentacije, pa sam dobijao pozive sve do Evropskog prvenstva u Švedskoj sa kojeg smo vraćeni. Tada mi je rekao da će me forsirati kao nekog za koga vjeruje da će jednog dana biti jedan od najboljih igrača na svijetu i to mi je bio veliki kompliment. Ja sam se za to prvenstvo spremao, jer je rekao da će mi dati priliku, ne znajući da ćemo se vratiti bez ijedne odigrane utakmice. Ali, bio je jako pravedan i kod njega nije bilo protekcije. Ako zaslužuješ da igraš, onda će ti dati šansu, ako ne, reći će ti to na konkretan način u nekoliko rečenica i to su svi cijenili kod njega”.
Mijatović je veličinu Ivice Osima vidio i kada se poslije u karijeri sreo sa mnogim trenerskim velikanima.
“Kasnije sam se sa tim sretao i kod Guusa Hiddinka u Valenciji, u istom klubu sa Luisom Aragonesom, kasnije i sa Fabiom Capellom koji je bio trener u Realu prve godine mog boravka, Jupom Heinckesom… Tada sam shvatio da to što sam radio sa Osimom ima sličnosti sa onim što sam radio na ozbiljnom nivou. To je bila prednost nas koji smo radili sa njim u Partizanu. Ne treba zaboraviti njegov uspjeh sa Željezničarem u Kupu UEFA. Bio je trener koji je ozbiljno shvatao svoj poziv. Želio je da fudbaleri budu ponosni na saradnju s njim. Jedan sjajan tip. Malo čudan u komunikaciji, ali vrlo direktan i konkretan”
Partizan je u sezoni 1991/1992. do poslednjeg kola vodio bitku za titulu sa Crvenom zvezdom koja je bila aktuelni šampion Evrope i na kraju uspio da osvoji Kup poslije sjajnog dvomeča. Činjenica da je parirao mnogo jačem rivalu bila je trenerski potpis Ivice Osima.
“Njemu je jako bitan bio taj pripremni period i fizička pripremljenost, da igrači izdrže utakmicu od početka do kraja u jednom jako dobrom intenzitetu i ritmu. Sa talentom koji smo mi imali, neko više neko manje, znao je na pravi način da pristupi svakom igraču i da ga motiviše, nekog pohvalom, nekog kritikom. Znao je jako dobro da ‘hendluje’ te karaktere i šta hoće i mnogo je polagao na kondiciju, taktičke varijante i fudbal koji je bio dosta lepršav. Zvezda jeste bila šampion Evrope, ali mi smo sa našom ekipom mogli perfektno da se borimo. Bio je detaljan, konkretan a treninzi jako interesantni. Znao je da igraču saopšti šta treba i svako je to shvatao na svoj način. Ja sam uvijek volio takve trenere koji su direktni i kažu šta stvarno misle da se ne bi gubilo vrijeme”, prisjeća se Mijatović.
Ono što je Osima izdvajalo od mnogih tokom tih teških godina je što je ponašanjem i pristupom učinio da ga danas jednako žale i u BiH, Hrvatskoj, Srbiji… Mijatović objašnjava da je Osimova ličnost prevazilazila nacionalni karakter koji je bio dominantan poslije teških ratova.
“Mislim da je Švabo bio Jugosloven i nije bio opterećen političkim zbivanjima tih devedesetih godina. Nastojao je da nam prenosi stvari koje su bitne, da smo mi sportisti još uvijek Jugosloveni tih godina i da u tom duhu treba da nastavimo dalje. Izdešavalo se puno stvari koje su svakog od nas pogodile na svoj način i njega koji je bio iz Bosne i Hercegovine. Ali svi ti događaji i svi ti komentari nisu uticali na njega da izgubi svoj identitet. Kasnije, kada se sve to izdešavalo i kada su nas putevi odveli na različite strane i njega u Japan i kasnije u Austriju mislim da je bio jugonostalgičan. Nije bio opterećen nacionalnim čudima kojima su bili mnogi drugi i bio je pravedan. Poslije mnogo godina smo imali priliku da se sretnemo, ja sam bio u Real Madridu, on u Sturmu i imao je jako fin pristup svemu tome. Bio je humorističan na neki svoj način. Bio je karakterističan i kao trener i kasnije kao sportski radnik koji je napravio sjajnu karijeru”.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi koji će ostaviti komentar!