Najemotivniji dio večeri na meču posvećenom Draženu Petroviću dogodio se kada je na teren izašla ekipa Hrvatske koja je igrala na Olimpijskim igrama 1992.

Tada se u dvorani pojavio Draženov hologram, mnogima su već tada krenule suze na oči, a sve je postalo još emotivnije kada je sa razglasa krenula pesma „Za dobra stara vremena“ grupe Novi fosili.

Svi u dvorani su pjevali, igrači su se okupili i zagrlili, brat Aleksandar Petrović nije mogao da zadrži suze, tu je bila i njegova majka…