Klasa 1992. Giggs, Beckham, Scholes, igrači sinonimi generacije koju je odgojio Alex Ferguson, po mnogima najbolji strateg, menadžer i trener svih vremena.
Međutim, u toj klasi bio je fudbaler koji je rastao rame uz rame sa Ryanom Giggsom, mnogi će reći – predvodnik te generacije, a mediji su mu jako rano dali nadimak “Naredni George Best”.
On je bio igrač koji kojeg je Ferguson zvao munja, momak koji je mogao da igra na svim pozicijama na terenu i jednako dobro odgovori na sve zadatke, ali velike su šanse da vi nikada niste čuli za njega.
Ovo je priča o Adrianu Dohertyju, momku iz gradića Strabane, u Sjevernoj Irskoj, a on je vjerovatno najveći gubitak te Klase 92’ otočkog fudbala.
U vremenu kada su se Arsenal i Nottingham Forest otimali za njega, on je bez ikakvog razmišljanja ili dvojbe odlučio potpisati za Manchester Unuited. Bilo mu je 14 godina.
Zauvijek mlad: Priča o Adrianu Dohoertyju, izgubljenom geniju fudbala je nazvi knjige o igraču koji je pod svojim nogama imao svijet – ali je umro dan prije svog 27. rođendnana.
“Bio je ekstremno talentovan, sjajna ličnost. Njegova priča je jako tužna, a bio je fascinantan mladić. Možda interesantniji od bilo kog igrača u svijetu fudbala. Briljantan fudbaler, Giggs ga je zvao ‘freak’, a Gary Neville je govorio da je ‘vanzemaljski’. Nije bio tipičan fudbaler, na treninge je išao autobusom, njegovi idoli nisu bili fudbaleri – nego Bob Dylan”, napisao je novinar Oliver Kay, autor knjige.
Adrian je inicijalno bio krilni igrač, igrao je suprotno Ryanu Giggsu, ali bio je mnogo hrabriji od njega, ako je to ikako moguće. Ferguson se odmah zaljubio u njega kada ga je pogledao prvi put.
Za Adriana Dohertyja se kaže da je bio Andrei Kanchelskis i Cristiano Ronaldo odjednom. Trebao je debitovati 1991. godine, zajedno sa Giggsom protiv Evertona.
Samo nekoliko dana prije, Doherty je oštetio koljeno, povrijedio križne ligamnete. Oporavio se u decembru i bio je spreman za nastavak karijere. Sreća mu nije bila saveznik.
Koljeno je ponovo stradalo, i svima je tada bilo jasno da to više neće biti taj igrač – kakav je trebao da postane.
Bio je motivisan da se vrati igri, želio je da se oporavi, ali je i sam shvatio da od toga nema ništa. Počeo je pisati knjige, muziku, poeziju…
“Taj tihi i mirni dječak, sa nevjerovatnim talentom, čini mi se da je najsretniji sa svojim knjigama i gitarom”, kazao je Ferguson.
Manchester United ga je otpustio, on je nastavio igrati fudbal, još kratko. Potpisao je za Derry City, nakon čega je otišao u Holandiju i zaposlio se u kompaniji za proizvodnju namještaja.
U aprilu 2000. godine, Manchester je bio šampion Evrope, osvojili su šest šampionata. Doherty se vraćao s posla, pao je u kanal – a imao je fobiju od vode, te nije znao plivati. Izvukli su ga u nesvjesnom stanju.
Proveo je mjesec dana u komi prije nego je preminio dan prije svog 27. rođendana.
Bio je fudbalski i muzički sanjar, igrao je fudbal i pisao. Sa svojim demonima se nosio mnogo bolje od bilo koga drugog. Nije imao sreće. Neki će reći da je glavu nosio u oblacima….
Ferguson kaže da je mnogo naučio od njega. Nikada mu nije bilo žao što mu se karijera raspala. Živio je punim plućima, a na prošlost nikada nije gledao sa bijesom.
Knjiga koju vrijedi pročitati. Knjiga o fudbalskoj rokenroli.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
