Radio je u svim zemljama bivše Jugoslavije osim u Bosni i Hercegovini i za sebe kaže da je Jugosloven. I danas kada čuje himnu "Hej Sloveni" obuzmu ga emocije...
Rođen je na Cetinju, ali je čovjek postao u Šapcu i danas je ponositi Šapčanin. ‚Njegova‘ Metaloplastika obilježila je jedan period ne samo jugoslovenskog rukometa, a 1988. proglašen je za najboljeg rukometaša svijeta. Sa 738 postignutih golova najbolji je strijelac u historiji reprezentacije Jugoslavije.
Veselin Vujović je kao igrač osvojio skoro sve što može da se osvoji, a nisku uspjeha nastavio je i kao trener. Selekciju Srbije i Crne Gore do 19 godina 2005. godine predvodio je do titule prvaka svijeta, a u januaru 2017. svoje ime upisao je u anale slovenačkog rukometa osvajanjem bronzane nedalje na SP u Francuskoj.
U razgovoru za Sport klub Vuja je pričao o posebnosti Šapca, nezaboravnoj epizodi u Partizanu, buri poslije optužbi da je želio da proda meč Hrvatima 2006, ljubomori u srbijanskom rukometu, ovacijama u Zagrebu i Skoplju, različitostima u državama bivše Jugoslavije, uticaju inostranih trenera na uspjehe košarkaša i odbojkaša Slovenije, očekivanjima pred Evropsko prvenstvo 2018…
“Dobro se osećam u svakoj od naših bivših Republika. Osamnaestog decembra je trebalo da dobijem nagradu u Sarajevu kao sprotista koji je najviše uradio na ujedinjenju bivšeg regiona. Nikad se nisam deklarisao politički i ulazio u takve priče. Nisam obojen nacionalizmom. To što sam rođen u Crnoj Gori, a radio u svim ostalim državama i što živim u Šapcu čini me još većim Jugoslovenom. I danas kada čujem himnu “Hej Sloveni” prođu me trnci. Nigde nisam imao neprijatnosti. Kada sam otišao u Zagreb razmišljao sam kako će me publika dočekati… Na prvoj utakmici je bilo korektno, aplauzi toplo-hladno jer je došao neko ko je u rukometu ostvario mnogo toga. Ali kada smo te sezona sa Barselonom igrali za prolazak na Fajnal-for, kada sam ušao u dvoranu 17.000 ljudi je ustalo na noge da me pozdravi,” kaže Vujović za Sport klub i nastavlja:
“Oni koji prate rukomet verovatno su na YouTubeu videli klip kako su me navijači Vardara “Komiti” dočekali kada sam se sa Zagrebom vratio u Skoplje. Kako me sada u Sloveniji ljudi doživljavaju, u Šapcu, u Crnog Gori… Žao mi je što nisam radio u BiH jer volim Sarajevo, volim Bosnu i Bosance. Uopšte ne razmišljam ko je koje vere. Za mene je dobar čovek, dobar čovek i tako će ostati zauvek.“
Trenersku karijeru koja traje već 19 godina počeo je u rodnom Cetinju na klupi Lovćena, a tokom 2000. bio je na klupi Partizana. Epizodu u klubu iz Humske pamti po lijepom, ali i po nekim detaljima koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa sportom.
“To su bila vremena u kojima su bržu afirmaciju imali neki kvazi-biznismeni i ljudi koji nemaju veze sa sportom i koji su, ne znam iz kojih razloga, sponzorisali Zvezdu, Proleter, Metaloplastiku, Partizan… U tom trenutku Momir Mandić je bio predsednik Partizana. Sjajan čovek, bivši džudista, koji je imao dva sina… Sve je to sjajno delovalo, ali okruženje i situacija u klubu nisu mi prijali i rastali smo se na korektan način. Otišao sam u Sijudad Real, a epozoda u Partizanu mi je baš lepa bila.”
https://youtube.com/watch?v=atMxMk7TL2c
Najljepše trenutke u karijeru doživio je u svojoj zemlji. Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je Olimpijski šampion 1984. u Los Anđelesu, svjetski prvak dvije godine kasnije u Švajcarskoj, a osvojio je još srebro na SP 1982. i po bronzu na OI 1988. i EP 1996. Ipak, i udarac od koga se nikada neće oporaviti zadao mu je sopstveni narod.
Vujović je, naime, 2006. bio optužen da je meč posljednjeg kola druge faze Evropskog prvenstva želio da proda Hrvatima.
“Razgovarao sam sa pametnim ljudima kada su se te stvari pojavile u medijima i rekli su mi da prosečan čitalac ili gledalac takvu vest pamti dva dana i da je to vest kao da jedan perjani jastuk iznesete na soliter i prospete perje. Ako pokušate da demantujete to je kao da skupljate svako to perce, da je to Sizifov posao i nemoguća misija i da je najbolje nekomentarisati. Neka prosečan gledalac proceni. Ljudi koji su tu situaciju iskoristili da naprave aferu i smene Zorana Mićovića, Veselina Vujovića i Jarana Stankovića,” priča u dahu i nastavlja:
“Zauzeli su pozicije i videli ste kakve su rezultate imali. Ako sam već prodao Hrvatima utakmicu to znači da oni nikada ne mogu da me cene kao čoveka. Ako si prodao svoje ljude onda ćeš sigurno i njih prodati. Da li vi mislite da bi mene Zagreb kao nagradu za tako nešto angažovao da budem njihov trener? To je apsurdno. Žao mi je što je do toga došlo i što je na moju karijeru bačena takva ljaga. Ja sam takav karakter, pravio sam probleme, svađao sam se sa sudijama, bio sam kažnjavan… Takav sam celog života, ali prodati svoju ekipu i svoje ljude… To je za mene ravno smrti. Ne bih dalje komentarisao.”
Kompletan izuzetno interesantan intervju sa Veselinom Vujovićem pročitajte na sajtu Sport kluba.
Sve praznične intervjue i teme pročitajte OVDJE.
