Da krv nije voda dokazuje priča o Benjaminu Poturku. Sin možda i najboljeg bh. borca svih vremena, Dževada, odlučio je krenuti očevim stopama.

Sa 18 godina postao je državni prvak, a za njega se već čulo u najpopularnijim sportskim akademijama u Evropi. Ipak, otac i trener je na slatkim mukama.

“To su slatke muke. Negdje u dubini mene jeste taj izazov da on bude šampion. Imam sreću da je on prije svega mali dječak, a veliki čovjek“, kaže otac i trener Dževad.

“Ja sam Benjamin Poturak, treniram u Jumruk gymu. Moj trener je Dževad Poturak. Počeo sam trenirati prije tri godine, a za godinu i po sam napravio velike rezultate. Državni sam prvak, osvojio sam evropski kup, Balkanski kup, evropsko prvenstvo je naredno i idemo dalje“, dodaje Benjamin u razgovoru za N1.

Mukotrpan rad se isplatio. Nakon dobrih rezultata stigao je poziv u prestižnu akademiju, Mike's gym.

“Mike's gym je kao u fudbalu Real Madrid ili Barcelona. Tamo treniraju Badr Hari, Plazibat i mnogi još šampioni. To je najbolji korak koji sam mogao da napravim”, kaže Benjamin.

“Kao što je Benjo rekao, to je Barcelona, Real Madrid, Liverpool, žargonski rečeno to je to. U kickboxu, to je Mike's gym. Postoji tu još dobrih klubova po Evropi, mi smo obišli dosta toga već. Bili smo u najvećim arenama“, Dževad.

Nije oduvijek bilo lako. Podrška okoline nije izostala, ali mogla je biti mnogo veća. Kako kaže Dževad, problem je u sistemu.

“To je sve išlo spontatno. ne mogu reći da nije bilo podrške, ali to nije sistemska podrška jer nemamo sistem uređen na pravi način. Ta sama ljubav i entuzijazam.. Ja stalno radim sa omladinom i osjećam da je moja dužnost da sve što sam naučio prenesem na mlade. Da ne traže poroke u neispravnim stvarima, okrenu se sportu“, Dževad.

Ipak, nije isključeno da na vrhuncu karijere Benjamin brani boje druge države.

“Ja ako dobijem poziv vani da radim, a država ne bi imala sluha, ja ću rado se boriti za drugu državu“, kaže u razgovoru za N1 Benjamin.

Ove godine se obilježava 20 godina kako u Sarajevu djeluje No Limit, organizacija koja promoviše mlade borce i trudi se pomoći u njihovom razvoju. Opstati 20 godina u ovom poslu u BiH je i više nego izazovno.

“Ma nimalo lako, mnogo je teško. Ljudi misle da je to tek tako. Prosječan event nas izađe nekih 50-60 hiljada maraka i svaki put je borba za svaki dinar. Ali sada je našim borcima puno lakše izaći na svjetlo dana“, Dževad.

“Znao sam da želim biti borac, kako sam gledao njega i njegove mečeve, to sam želio oduvijek. On me čak odgovarao“, ističe Benjamin.

Otac i sin, trener i učenik. Dževad i Benjamin. Dokaz da se radom i odricanjem ide daleko. Dokle i u kojoj državi, vidjet ćemo.

“Najbitnije je da njegova karijera ne stoji i ne ide unazad. Svaki borac koji nema šansu da se oproba na dobrim eventima, onda on ide unazad. To je tapkanje u mjestu i nikad neće dobiti priliku za nešto više. Ja sam imao mnogo problema da pokažem ljudima da prvo ja postojim negdje“.