„Jesi ti Ozmo“, upita me juče jedan čovjek u parku, dok sam bio na raskrsnici između ljuljaške i jurnjave za loptom. Ozbiljna je to dilema za nekog od 18 mjeseci, dragi moji. „Jesam“. Nije prošla ni sekunda: „Hoće li Novak igrati u Australiji?“

Znači, počelo je. Pitanje na koje niko u ovom trenutku nema odgovor, ali interesantno je da su već sada počeli da zagrijavaju peć za loženje i nove političke igre. Mislio sam da će ovoga puta proći nešto smirenije, ali to nije bilo razumno očekivati: jednostavno, sada su u opoziciji oni koji su za januarski Đoković-fijasko bili na vlasti, i ne mogu da dozvole da stvar prođe tek tako.

Pogotovo kada je ustanovljeno da je Đoković pogodna politička tema – zato iz bivše garniture podgrijavaju situaciju nekim nebuloznim izjavama tipa da bi bio „šamar u lice svima onima koji su se vakcinisali“ ukoliko Novak uđe u zemlju.

Trabunja se o tome da Đoković želi drugačiji tretman, a u ovoj situaciji bilo bi mu najpoželjnije da ga tretiraju kao „običnog“ čovjeka. Renati Voračovoj, češkoj teniserki koja je sa istim medicinskim izuzećem kao Đoković naknadno oterana iz Australije, ponovo je uspostavljena viza.

Najbolje je rekao Todd Woodbridge, čuveni australijski teniser, koji savjetuje ljude da ne gledaju na ovu situaciju kroz prizmu emocija i toga da li im se Đoković sviđa kao igrač ili ne. Činjenica jeste da već dugo u Australiji ne važe pravila koja su Novaku predstavljala barijeru prošli put: zapravo, tri nedjelje poslije završetka Australian Opena, nevakcinisani stranci već su mogli da uđu u zemlju.

Đokoviću jeste – po automatizmu – izdata trogodišnja zabrana izdavanja vize, i sada je na federalnoj vladi da odluči hoće li tu zabranu ukinuti.

Nova administracija sa premijerom Anthonyjem Albaneseom na čelu trebalo bi da je blagonaklonija prema Đokoviću i uopšte prema cijeloj situaciji, a i oni tu mogu politički da zarade. Da kažu recimo: „Novak je došao u zemlju sa svim potrebnim dokumentima, to je i prethodna vlast priznala, najmanje što sada možemo da učinimo jeste da ga pustimo nazad“.

Direktor Australian Opena Craig Tally izjavio je da turnir neće lobirati u Đokovićevu korist. To sigurno neće činiti javno, ali budite uvjereni da Tally ima svoje kanale i da mu je ta izjava način da ne talasa i da se ne zamjera onima od kojih se očekuje i nada da će dozvoliti učešće jednoj od najvećih zvezda turnira čiji je direktor. Devetostrukom šampionu.

Ne talasa ni Novak, ni ne treba. Naglašava uvijek da bi veoma volio da se vrati u Australiju, rekao je da se nada pozitivnim vijestima – ništa više od toga ni ne treba. Svašta mu je sigurno stajalo na duši tamo negjde u februaru-martu, ali možda se isplati to što je tada progutao knedlu.

Nema objektivnih i zdravorazumskih prepreka da Đoković zaigra u Melbourneu sljedećeg januara, ali to ne mora mnogo da znači, jer zdrav razum ovih dana ne pobjeđuje često.

Svako ko tenis voli, volio bi da i Novak Đoković zaigra na Australina Openu. Ali kako god da bude, samo nemojte više igranke, odugovlačenja i ostala sr..a, ko boga vas molim.

Može-ne može, pa da idemo dalje.