Vječni izazov za pape

Unatoč prihodu od bolnica, muzeja, donacija i iznajmljivanja velikog broja nekretnina, Vatikan hronično posluje s deficitom. Mirovinski fond Svete Stolice nalazi se u ozbiljnoj strukturnoj neravnoteži.

Za 2023. godinu objavljen je konsolidovani gubitak od skoro 70 miliona eura, iako su prihodi iznosili 1,2 milijarde.

Mračna prošlost: Skandali i veze s mafijom

Finansijski skandali prate Vatikan desetljećima. Vatikanska banka (IOR) bila je ključni dioničar italijanske banke Ambrosiano, optužene za pranje novca narko-kartela i mafije.

Nakon što je 1982. otkriven nestanak 1,2 milijarde dolara, banka je bankrotirala. Vatikanska banka je tada morala platiti više od 240 miliona dolara duga. Te iste godine, direktor Ambrosiana Roberto Calvi pronađen je obješen ispod mosta u Londonu – ubistvo koje mnogi povezuju s mafijom.

Papa Franjo, izabran 2013. godine, zatekao je Vatikan na listi zemalja s rizikom od pranja novca. Italijanska centralna banka je čak deaktivirala kartične terminale unutar Vatikana.

Pokušaji reformi: Novo rukovodstvo i transparentnost

Franjo je 2014. osnovao Tajništvo za ekonomiju, a na njegovo čelo postavio kardinala Georgea Pella. Na čelo uprave Vatikanske banke imenovao je bankara Jeana-Baptistea de Franssua.

"Kad sam došao, nije bilo uprave, pravila se nisu poštovala, ovlasti su bile slabe", rekao je Franssu.

Bankovni računi bez veze s Vatikanom – njih oko 5000 – su zatvoreni. Odbijena su i ulaganja u firme koje se bave oružjem, pobačajima i eutanazijom.

Lav XIV. nasljeđuje izazove

Novi papa moraće da odgovori na izazove: donacije, koje čine 17% prihoda Svete Stolice, i dalje opadaju, dok su troškovi zaposlenika porasli za 6% u 2023.

Mirovinski sistem je pod pritiskom – papa Franjo je prošle godine priznao da fond ne može „na srednji rok garantovati” isplatu budućim generacijama.

Ipak, Franssu ostaje optimista: „Franjo je započeo proces, Lav XIV. će ga sigurno nastaviti.”

Istorijski kontekst: Od Mussolinija do danas

Finansijski problemi Vatikana nisu novost. Nakon gubitka Papinske Države 1870., Vatikan se finansijski urušio. Italija je 1929. Lateranskim ugovorima, pod vodstvom Benita Mussolinija, formalno osnovala Državu Vatikanskog Grada i isplatila odštetu od četiri milijarde lira – što bi danas iznosilo oko 4,2 milijarde eura.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad