Svoje korisnike, javna kuhinja "Mozaik prijateljstva" obradovaće ove godine odlaskom na more. Novac se prikuplja. No, za sve članove, biće nedovoljno. Na more njih će 52, a na vrata dnevno pokuca njih više stotina. Traže obrok. Često se zbog toga, skrivaju.
Sa praznom kesom u rukama, Gospava iz Banjaluke, gotovo svakodnevno je u redu ispred javne kuhinje. Kući, sa nešto pretjerano punijom, nego što je došla, ne vrati se često.
Gospava pokazuje šta je dobila u javnoj kuhinji:
“Jedan kruh i ne znam šta je ovo. Neki namaz? Ne znam ni šta je, nisam ni vidjela”
Gospava je bez primanja. Kćerka – nezaposlena. Suprugova penzija, dovoljna je samo da pokrije troškove režija. Loša finansijska situacija otežava njihov svakodnevni život. No, snalaze se.
“Ja kuham u kući svojoj, što imam to napravim. Koliko vam znači jedan hljeb koji dobijete? Znači, kako ne znači. Njima hvala, šta mi god dadnu.”
Zahvalan je i Marković Ranko. Iako, na štakama. Uz otežano kretanje. Po hljeb ili kesu makarona u javnu kuhinju dolazi svaki dan. Ručak, napravi sam. Ne pada mu to kaže, teško. U mozaik prijateljstva, dolazi više radi druženja. Topla ljudska riječ od toplog tanjira, ponekad mu više znači.
Ranko Marković:
“Dolazim više kada bude ručak da se družimo i kada ima muzika. Nije mi baš toliko za jelo, koliko je za druženje jer se volim družiti. Iako sam često sam, ali nađem uvijek neko društvo . Koliko vam znači što imate i taj segmenat u mozaiku prijateljstva? Pa znači, uvijek ima neke raje, nekoga upoznas. Sve u svemu, super”.
Pa tako organizovani odlasci na izlete uljepšaju ponekad njihovu sumornu svakodnevnicu. Ove godine, pojedinim od njih, biće uljepšano i nekoliko dana ljeta.
Osim što Mozaik prijateljstva daje obroke, vodi korisnike javne kuhinje na druženja i izlete. I ove godine njih 40 i nešto obradovaće odlaskom na more. Smještaj su rezervisali, no, potrebna im je pomoć dobrih ljudi za hranu i prevoz.
Gospava i Ranko sa početka priče nisu u mogućnosti ići. Broj je ograničen na 52-oje. No, i taj broj, teško je isfinansirati. Zbog čega im je potrebna pomoć dobrih ljudi.
Miroslav Subašić, Mozaik prijateljstva:
“Logično je, sve košta. Sve je skupo, ovo more košta 450 maraka po osobi. To je nemoguće da mi odvedemo, zato nama neko plati prevoz pa tu uštedimo. Postoje ljudi koji ne mogu nikada otići na more, jer je skupo, postoje ljudi koji nemaju bojlere u kući”.
Osim bojlera, brojni nemaju ni osnovne životne namirnice u kući. Zbog čega su primorani, svaki dan pokucati na vrata javne kuhinje. Nakon 12 dana na moru, mnogi će ponovo u red. Sve duži. Čekajući bar jedan hljeb ili kesu brašna.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
Kakvo je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi koji će ostaviti komentar!