Ustavni sud Bosne i Hercegovine usvojio je apelaciju Slavice Stanković i Slobodana Stankovića, vlasnika firme "Integral inžinjering", te naložio da im VIjeće ministara BiH mora isplatiti po 900 KM odštete.
Vijeće ministara BiH Slavici i Slobodanu Stankoviću ovaj iznos mora isplatiti u roku od tri mjeseca na ime naknade nematerijalne štete zbog kršenja prava na donošenje odluke u razumnom roku uz obavezu da, nakon isteka ovog roka, plati apelantima Slavici Stanković i Slobodanu Stankoviću zakonsku zateznu kamatu na eventualno neisplaćeni iznos, ili dio iznosa naknade određene ovom odlukom.
Tužilaštvo BiH je 21. aprila 2009. godine, na osnovu izvještaja SIPA-e od 16. februara 2009. godine, donijelo naredbu o provođenju istrage protiv apelanata i drugih osumnjičenih zbog osnova sumnje da su počinili više krivičnih djela, i to: zloupotreba službenog položaja, porezna utaja i pranje novca. Iz stanja spisa proizlazi da je Sud Bosne i Hercegovine, na prijedlog Tužilaštva BiH 27. oktobra 2009. godine, donio naredbu da se od pravnog lica “Integral inženjeringa” d.o.o. Laktaši (sada u sastavu “Integral inženjering Corporation Banja Luka) oduzmu predmeti detaljno navedeni u naredbi radi rasvjetljavanja krivičnih djela za koje su se teretili osumnjičeni. Sud BiH je 30. novembra 2009. godine vratio pravnom licu “Integral inženjeringu” a.d. Laktaši originalnu dokumentaciju detaljno navedenu. Iz stanja spisa proizlazi da je Tužilaštvo BiH 8. jula 2015. godine donijelo naredbu o obustavi istrage protiv apelanata zbog toga što djelo koje su apelanti učinili nije krivično. Apelanti su navedenu odluku Tužilaštva BiH primili posredstvom opunomoćenika 2. septembra 2015. godine.
Apelanti smatraju da je istraga u predmetnom postupku trajala nerazumno dugo zbog čega je povrijeđeno njihovo pravo na pravično suđenje iz Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Navode da su za predmetni postupak saznali kada je izvršeno oduzimanje predmeta na osnovu naredbe Suda BiH, te da su o daljem toku postupka, uglavnom, bili informirani iz medija, a ne od Tužilaštva BiH.
Ističu da su, radi okončanja predmetnog postupka, Tužilaštvu BiH podnosili više urgencija. Apelanti su u apelaciji naveli tok predmetnog istražnog postupka, zbog čije dužine su tražili naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300,00 KM za svaku godinu trajanja istrage za svakog apelanta.
Apelanti su se obratili Ustavnom sudu navodeći da je istraga, koja je nakon podnošenja apelacije okončana naredbom o obustavi istrage protiv apelanata od 8. jula 2015. godine, trajala nerazumno dugo, tj. da nije okončana u razumnom roku, u smislu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Ustavni sud naglašava da Zakon o krivičnom postupku BiH ne nudi osumnjičenom mogućnost da pitanje okončanja istrage u razumnom roku pokrene u okviru samog istražnog postupka pred redovnim sudom. Stoga, u odnosu na navedeno, efektivan pravni lijek predstavlja jedino podnošenje apelacije Ustavnom sudu. U odnosu na te apelantove navode, Ustavni sud smatra da je apelacija, u smislu člana 18. stav (2) Pravila Ustavnog suda, dopustiva sa aspekata prava na pravično suđenje u razumnom roku iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Konačno, apelacija u tom dijelu ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, zato što nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.
Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na donošenje odluke u razumnom roku kada je od saznanja apelanata da se protiv njih vodi istraga do njenog okončanja protekao vremenski period duži od šest godina za čiju dužinu je u odlučujućoj mjeri odgovorno Tužilaštvo BiH, koje u odgovoru na apelaciju nije ponudilo niti jedan razlog kojim bi opravdalo dužinu trajanja predmetnog postupka.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
