Kako je sve izgledalo prije tri godine, kada su građani nekoliko gradova BiH izašli na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo ekonomskim i socijalnim stanjem, te šta pojedini učesnici protesta o svemu misle danas pogledajte u priči Milice Vučetić.

“Nema uništavanja, nema upropaštavanja i svađe sa policijom. Oni rade svoj posao isto kao što bismo i mi radili da ga imamo”, kazala je aktivistkinja Aida Sejdić u februaru 2014. godine u Bihaću.

Nezadovoljstvo teškom ekonomskom i socijalnom situacijom u februaru 2014. izvelo je ljude na ulice gradova širom zemlje. Prije svega Federacije BiH. Počelo je u Tuzli. Nemiri su eskalirali paljenjem zgrada kantonalnih vlada i državnih institucija, a mirni protesti nastavljeni. Nedugo potom na adrese mnogih učesnika u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Zenici, Bihaću stigle su prekršajne prijave. Razlog – organizacija protesta ili ometanje saobraćaja. Jedino je, čini se, utihnuo obračun sa korupcijom.

“To je čini mi se jedan klasičan način zastrašivanja demonstranata i odmicanja ljudi od te borbe za tu nekakvu ekonomsku i socijalnu jednakost svih građana u BiH. I naravno da u tome uspijevaju jer ljudi nemaju od čega živjeti, nemaju od čega hraniti se, kamoli onda da plaćaju kazne koje se kreću od 500-1.500 maraka”, izjavila je aktivistkinja Aida Sejdić u februaru 2015.

I Feđa Fajić iz Mostara tada je dobio prekršajnu prijavu. Građani ovog grada posljednji put mogli su na izbore 2008, to je porazno jer se nije promijenilo, priča danas jedan od organizatora mostarskih februarskih protesta.

“Ono što je direktno proizašlo iz protesta 2014. je recimo plan o ubrzanom pridruživanju EU koje su napravile Njemačka i Velika Britanija. To je upravo bilo to na čemu smo mi insistirali u to vrijeme kada smo se sastajali sa možda najznačajnijim diplomatama u Evropi – da se izričito ubrza put u EU da bi se kroz te neke procese toliko koliko eliminisala korupcija i nepotizam koji uništavaju naše društvo”, istakao je aktivista Feđa Fajić.

Februarski protesti bili su najznačajniji, danas, tri godine nakon, tvrdi jedan od učesnika, profesor Asim Mujkić.

“Po snazi i ozbiljnosti i po prijetnji političkom establišmentu februarski protesti iz 2014. bili su najozbiljniji. Država je najveći poslodavac i u BiH, i u Srbiji, čini mi se i u Hrvatskoj, s tim se i postiže značajan dio kontrole nad ljudima. Ti ljudi, ta tzv. srednja klasa, manje-više nije dala podršku protestima i to je jedan od razloga zašto su se oni nakon neka tri mjeseca rasplinuli”, naglasio je Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka Sarajevo.

Zbog odbijanja da pošalje specijalnu jedinicu SIPA-e kod zgrade državnog Predsjedništva, na godinu dana uslovne kazne zatvora kažnjen je tada prvi čovjek SIPA-e Goran Zubac. Smijenjen je i ministar bezbjednosti Fahrudin Radončić. Jedna je osoba osuđena na godinu dana zbog paljenja zgrade Predsjedništva. Osim što se protesti ne mogu organizovati u blizini institucija, Republika Srpska je u međuvremenu dobila i novi Zakon o javnom redu i miru. Tim se zakonom društvene mreže definišu kao javni prostor u kojem se može počiniti prekršaj.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.