Devedeset hiljada ili skoro 3 posto stanovništva BiH je nepismeno. Većina onih koji poznaju sva slova jednog pisma ne koriste ili ne znaju drugo, a jednako je zastupljeno u upotrebi. Život po principu stada odgovara političkim manipulatorima, međutim, i njima uglavnom nedostaje pravopisna, gramatička ili stilska pismenost.

Jedna država – dva pisma. Koje će stanovništvo koristiti najčešće određuje vjerska i etnička pripadnost, ali i entitetska linija razdvajanja. Banjalučani uglavnom koriste ćirilicu. 

Anketa:

“Pa koristim oba ali više ćirilicu”.

“Ćirilicu. Zašto? Zato što je to naše pismo”.

“Oba pisma. Prvo ćirilicu pa onda latinicu i navikli smo koristiti oba”.

“Oduvijek ćirilicu. Može azbuka? A,b,v,g,d, đ, e,.. “.

Kod Sarajlija je više u upotrebi latinica.

Anketa:

“Poznajem ćirilicu, ali je slabo koristim, jedino pri čitanju”.

“Ćirilicu poznajem vrlo dobro i mislim da je potrebno da se to uči. Koliko je koristiš? Vrlo rijetko jer nemam potrebu”.

“Mislim da bi svako trebao da poznaje oba pisma i da težimo da budemo pismeni”.

Ova podijeljenost je iz ideoloških, a ne funkcionalnih razloga, smatra profesor Šijaković. Za visoku stopu nepismenosti krivca vidi u religijama koje su uglavnom bazirane na usmenim predanjima. A za loše školstvo, kaže, odgovoran je sistem, jer niži nivo znanja naroda daje više prostora za manipulaciju.

“Dakle da se ljudi drže na nivou stada i da ga pokrećete. Malo ga pustite ako je izašao na širok prostor nikome ne smeta veliki pašnjak, ali ako dalje krene morate da ga obuzdavate. Taj princip stada se preneo iz nomadskog života u vjere, u politiku, u finansijske i druge oblike života”, objašnjava Ivan Šijaković, sociolog.

I oni kojima upravo taj nivo (ne)pismenosti odgovara da bi lakše manipulisali i sami upadaju u zamke.

“Sad već možemo da govorimo o jednoj vrstii cerebralne nepismenosti koja se najbolje manifestuje u onome što zovemo javni diskurs. Vodeći ljudi ove države, svi oni koje gledamo u dnevnicima i kojekakvim emisijama, menifestuju jednu vrstu misaone nepismenosti tj. nemogućnosti da misli pravilno artikulišu”, navodi Goran Dakić, novinar i pisac.

Bosna i Hercegovina ima 38 posto informatički nepismenog stanovništva tj. onih koji ne znaju koristiti računare ili internet. A princip stada, dodaju naši sagovornici, vlada i u virtuelnom svijetu.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mrežaTwitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.