Bivši tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević u intervjuu za Radio Slobodna Evropa govorio je o Srebrenici, da li su u dogovoru sa političarima raspisivane crvene poternice za Ganićem, Haradinajem, Orićem, gdje su skrivena tijela pobijenih Albanaca i da li je u Srbiji praktično okončano gonjenje ratnih zločinaca.

RSE: Vama ne zamjeraju samo oni koji smatraju nepatriotskim suđenja zločincima srpske nacionalnosti. Zamjeraju Vam i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i koji pomažu Tužilaštvu za ratne zločine. Kažu da ste se zaustavljali kod komandne odgovornosti, da nema osuđenih generala, kada je u pitanju, na primjer, Kosovo, da ste štitili državu u slučaju genocida u Srebrenici.

Vukčević: Mi nikada i nigde nismo bili pod nekim pritiskom, da odlučimo nešto što ne bi bilo ispravno. Za nas je dokaz svetinja. Nema nijednog predmeta gde smo mi uradili drugačije od onoga kako činjenično stanje nalaže da se uradi.

Slučaj, Škorpioni, na primer, ubijanje muslimana pred kamerama. Mi smo odmah nakon toga pohapsili svih tih šest koji su to učinili i posle im sudili. Naš odnos prema Srebrenici i tom zločinu se najbolje vidi iz optužnice koja je podignuta na kraju mog mandata, kao i za slučaj Štrpci. Nema nijednog slučaja da nama može da se zameri da smo mi uradili onako, kako nije trebalo da se uradi.

RSE: Da li je politika imala upliva u tome što ste insistirali na potjernicama za ljudima iz regiona i uvijek gubili? Riječ je o generalu Divjaku iz Bosne, o Haradinaju, Ejupu Ganiću, Naseru Oriću i tako dalje.

Vukčević: Nismo mi to gubili. To je određena procedura, te crvene poternice. Donosi se rešenje o sprovođenju istrage na naš zahtev. Pošto ne možemo da saslušamo lice, koje je osumnjičeno za te zločine, određuje mu se pritvor i raspisuje poternica. Na osnovu poternice se raspisuje zahtev za ekstradiciju, kada se liši lice slobode u nekoj državi.

Na primer, Ejup Ganić. On je lišen slobode u Londonu, na osnovu naše poternice. Postupak se sprovodio. Lično sam išao u London. Proces je tekao bez problema do pred kraj dok se politika nije umešala.

RSE: Da li ste imali konsultacije sa političarima u tim slučajevima?

Vukčević: Nisam imao nikakve konsultacije sa političarima.

Samo da završim o slučaju Ganić. Znači, nije bilo upliva, ali je bilo štete koje su nam naneli sa svojim mešetarenjem. Primer je Ejup Ganić. Kada je taj proces došao do kraja, četvrti uslov za izručenje je da nema političke motivacije, da nije politički motivisano krivično gonjenje. Na kraju se pojavljuje tadašnji savetnik za spoljne poslove tadašnjeg predsednika Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića, Arnaut, koji pokazuje sudu SMS prepisku sa jednim visokim našim funkcionerom.

Iz teksta se vidi da naš funkcioner traži od Arnauta da se podrži rezolucija, koja je doneta u našem Parlamentu o Srebrenici, a zauzvrat će oni da izvrše pritisak na mene da se složim oko toga da se Ejup Ganić brani sa slobode, da se pusti iz Engleske. Kada je to sudija video, odmah je u tome prepoznao političku motivaciju. Tako smo izgubili taj predmet. To je to grubo mešanje. Ne kažem da je tu bilo zle namere, ali bilo je štete po nas.

RSE: Sva trojica regionalnih lidera, potpisnika Dejtonskog sporazuma, više nisu živi. Samo jedan od njih je prethodno dospio u Hag, Slobodan Milošević. Da li je bilo riječi o tome da se pred sud izvedu i Alija Izetbegović i Franjo Tuđman?

Vukčević: Mislim da je bilo pitanje dana kada će da se podigne optužnica protiv Tuđmana. Potvrdila mi je to i Karla del Ponte. Imali su nameru da podignu optužnice, ne samo protiv Tuđmana, već i protiv Gojka Šuška, pa i načelnika Stožera ili Generalštaba, Janka Bobetka. Oni su hteli hrvatski vrh da izvedu pred Sud, po ugledu na srpski. Za Aliju slabije znam jer nismo imali tako dobre odnose sa Bosnom u to vreme.

Integralni intervju sa Vukčevićem možete pogledati i pročitati na portalu Radija Slobodna Evropa.