Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove saslušalo je usmenu argumentaciju u predmetu Šešelj.
Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, sudija Lee G. Muthoga, sudija Florence Rita Arrey, sudija Ben Emmerson, i sudija Ivo Nelson de Caires Batista Rosa, danas je saslušalo usmenu argumentaciju žalbe koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu u postupku protiv g. Vojislava Šešelja, koju je 31. marta 2016. izreklo Pretresno veće III Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Vojislav Šešelj je u februaru 1991. imenovan za predsednika Srpske radikalne stranke, a u junu 1991. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije. Tokom prvostepenog postupka Tužilaštvo je teretilo Vojislava Šešelja za progon, deportaciju i nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločine protiv čovečnosti, kao i za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja. Tužilaštvo je tvrdilo da je Vojislav Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio, ili na drugi način pomagao i podržavao te zločine. Pored toga, tvrdilo je da je učestvovao u tim zločinima od avgusta 1991. do septembra 1993. kroz učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj da se, činjenjem zločina, trajno i nasilno ukloni većina hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovništva sa oko trećine teritorije Hrvatske, velikog dela Bosne i Hercegovine i delova Vojvodine, u Srbiji, kako bi ta područja postala deo nove države pod srpskom dominacijom. Pretresno veće je, većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, oslobodilo Vojislava Šešelja svih optužbi koje su mu stavljane na teret.
Tužilaštvo je tvrdilo da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi. Tužilaštvo je zahtevalo da Žalbeno veće preinači presudu Pretresnog veća i proglasi Šešelja krivim u skladu s optužbama i shodno tome mu izrekne kaznu, ili, alternativno, da naloži ponavljanje suđenja. U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Vojislav Šešelj je tvrdio da žalbu Tužilaštva treba odbaciti u celosti.
Vojislav Šešelj – koji se opredelio da se sam zastupa – nije bio prisutan na žalbenom pretresu. U svom podnesku respondenta dostavljenom pre pretresa, Vojislav Šešelj je naveo da nema nameru da prisustvuje žalbenom pretresu. Žalbeno veće je u septembru 2017. Vojislavu Šešelju dalo priliku da preispita svoj stav i upozorilo ga da će naložiti sekretaru da imenuje branioca u pripravnosti kako bi zastupao njegove proceduralne interese ukoliko ostane pri stavu da ne prisustvuje žalbenom pretresu. Vojislav Šešelj nije odgovorio na ovaj poziv da preispita svoj stav. Shodno tome, gđa Colleen Rohan je imenovana za branioca u pripravnosti i bila je prisutna tokom žalbenog pretresa da bi se zaštitili njegovi proceduralni interesi. Vojislav Šešelj ima priliku da odgovori na usmene argumente Tužilaštvau roku od 10 dana od trenutka kada primi transkript pretresa po žalbi na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku.
