Gost večerašnjeg Pressinga bio je Valentin Inzko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini. Inzko je govorio o britansko-njemačkoj inicijativi, prošlosti i budućnosti BiH i njenih građana, formiranju vlasti, bh. političarima, statusu kandidata BiH za EU i mnogim drugim temama.

Na početku Pressinga, voditelje emisije Amir Zukić pitao je visokog predstavnika u BiH da li će BiH izabrati Evropu ili izolaciju, s obzirom da ranijih godina nisu uradili bitne pomake po pitanju ulaska u EU.

“To što su lideri radili izgleda da nisu imali dovoljno apetita za Evropu. Sada ima deklaracija i svi će je potpisati. To je jedna od najvećih želja građana BiH jer 85-90% građana želi u EU. Prije nije bilo brzine i osjećaja da se to uradi“, kazao je Valentin Inzko.

“Ova deklaracija je adaptirana, ubačeno je sve što je 14 stranaka željelo”, rekao je Inzko i dodao: “To je prvi korak. Evropa je napravila veliki napor. Steinmmeir je veoma angažovan s Rusijom, postoje problemi sa Sirijom, ali u BiH su došla dva ministra vanjskih poslova dvije najveće države u Evropi.”

Velika Britanija i Njemačka su odlučile za ubrzani put Evropske unije. BiH je godinama kažnjavana, a građani su bili taoci zbog nedogovaranja njenih predstavnika vlasti.

“Put je isti, samo je redoslijed drugačiji i lakši. EU sada kuca na kapiju BiH, čak je i otvorila kapiju, a na bh. liderima je da pređu taj prag. Gospođa Ashton je rekla da je Balkan naše evropsko dvorište“, rekao je Inzko za N1.

Nagli ruski interes za zemlje Balkana, a posebno za BiH je zagonetno pitanje.

“To se vidi na području ekonomije. Kupili su banke, benzinske pumpe. Svaka država ima svoje interese i pravo da kupuje druge firme. Imali su projekat Južnog toka za plin, ali taj Južni tok sada ide u Tursku odakle će distribuirati plin.”

Rusija smatra da euroatlantske integracije ne moraju biti jedini put za BiH, jer mogu ići i nekim drugim putem. Pitanje je šta Rusija želi u BiH i zašto se protivi evropskom putu.

“Trebamo se pitati šta građani BiH žele, ali i rukovodstvo. Žele ulazak u euroatlantske integracije. Sjećam se da je Radmanović potpisao zahtjev da BiH ima mapu puta za NATO i EU. Mladen Ivanić to sporovodi, Čović i Izetbegović isto žele u EU. BiH je u Evropi, ali nije u instituciji koja se zove EU. Zašto bi Imotski bio u Evropskoj uniji, a Široki Brijeg ne, a dijeli ih 50 kilometara“, rekao je visoki predstavnik Međunarodne zajednice u BiH.

Voditelj Pressinga je Inzka nazvao velikim optimistom te naveo kako je u jednom intervju 2010. godine Inzko kazao da će BiH ući u EU 2020. godine ukoliko postane kandidat u roku dvije do pet godina.

“Neki su mi osporavili tu izjavu. Očekivao sam da će političari brže raditi. Ipak sada je daleko najvažnije da BiH bude zemlja kandidat. U trenutku kad si kandidat dolaze ogromna sredstva, ali i počinje veliki proces promjena, na pravnom i ekonomskom području. Članstvo će doći kad tad.”

Proces ulaska u članstvo EU je dugotrajan. Inzko smatra da što vlasti u BiH brže rade brže će doći i članstvo te napominje kako je Austriji je trebalo šest godina, Španiji devet, a Hrvatskoj 12.

Valentin Inzko smatra da će BiH iskoristiti ovu šansu i da nije potreban veliki pritisak, jer svi političari žele istu stvar. “Ko ne želi, neka ne potpiše tu deklaraciju”, kategoričan je Inzko.

Kašnjenje u formiranju vlasti ne daje za pravo da građani vjeruju kako je ova koalicija koja planira formirati vlast ozbiljna.

“Razočaran sam zbog toga. Prošlu nedjelju bili su izbori u Grčkoj, dan poslije imali su premijera, a dva dana poslije imali su Vladu. Krše se zakoni, jer postoji zakon o formiranju Vijeća vlade na državnom nivou“, kazao je Inzko i dodao kako “vjeruje Denisu Zvizdiću”.

“Denis Zvizdić je arhitekt i fin gospodin, mislim da će on fino konstruisati novu vlast. Puno nade imam oko tog imenovanja.“

Gost Pressinga kazao je da su u vladajućim strukturama potrebni ljudi iz realne ekonomije i da se nada da ćemo u februaru vidjeti jednu drugu Vladu na federalnom i državnom nivou. Također, pohvalio je Republiku Srpsku što je formirala Vladu.

“Borba za fotelje je prirodna, to ima sigurno i u Singapuru, ali tamo ima rezultata. To je zemlja koja je nekada bila močvara, a sada je moćna država”, odgovorio je Inzko na pitanje da li je borba za fotelje i dalje prioritet.

“Najjača droga je vlast. Nisu svi isti, ali narod im je dao mandat za rad, a ne za nerad. Ministar na latinskom znači sluga, tj. da služi narodu“, pojasnio je Inzko.

Amir Zukić je prije pitanja rekao Inzku da su mu svi visoki predstavnici u BiH rekli da su bh. političari ljudi koji sve obećaju, ali kada se okrenu odmah slažu.

“Neki kažu neke stvari koje ne ispunjavaju. Pisao sam strankama i kantonima da ispune zakon koji postoji da 40 posto žena treba biti u Izvršnoj vlasti i na funkcijama poput kompanija Telekoma, Elektroprivreda. Taj zakon je prihvaćen jednoglasno. Žene su poštenije, više rade, kompetentnije i manje nacionalistički orijentirane“, rekao je Inzko.

Na pitanje zašto ne koristi ovlasti koje ima prema Dejtonskom sporazumu, posebno bonske ovlasti, Inzko je rekao kako ga građani BiH na ulici pitaju: “Gdje su ti čizme?”.

“Misle da trebam gaziti neke političare. Građani su imali kandžiju u obliku olovke u oktobru na izborima.”

Visoki predstavnik u BiH je rekao kako je Međunarodna zajednica 2006. godine promjenila politiku koja se zove domaća odgovornost.

U hardtalk emisiji N1 televizije Inzko je upitan i da li se osjeća odgovornim za nezaposlenost, smanjen priliv stranih investicija i odlazak mladih iz BiH.

“Lično osjećam neku odgovornost, ali zvanično ja sam nadležan za Dejtonski ugovor, a ne za nezaposlenost i ekonomska pitanja“, rekao je Inzko.

U rubrici emisije X ray, koja se bazira na kratkim pitanjima i kratkim odgovorima Inzko je rekao da je BiH i protektorat i demokratska država, a da od poštenih političara u BiH može izdvojiti Bogića Bogičevića i Nijaza Durakovića.

Na pitanje zašto građani biraju iste ljude na vlasti, Inzko je kazao da građani u BiH očito vole patnju.

Presuda Sejdić – Finci bi se, prema Inzkovim riječima, mogla riješiti u iduće tri do pet godina. “Velika je nepravda da možeš birati, a ne možeš biti izabran.”

Visoki predstavnik u BiH je otvoreno kritikovao Dodika zbog njegove politike i poteza. Na pitanje da li očekuje nova blokiranja s njegove strane, Inzko je rekao: “On ima pozitivne i negativne talente. RS treba biti prosperitetan entitet. Ako želi da Republici Srpskoj bude dobro on ce sarađivati.”

Narodna skupština RS treba usvojiti tzv. “Twitter zakon”, zakon o javnom redu i miru. Ambasada SAD-a danas ga je žestoko kritikovala. Kakav je stav OHR-a?

“To bi bio prvi takav zakon u Evropi. Treba se okrenuti životnim pitanjima građana Republike Srpske, a ne ovakvim zakonima od kojih niko nema koristi“, smatra Inzko.

Valentin Inzko je pozdravio dolazak pape Franje i kazao kako smatra da će jedan veliki moralni autoritet svjetsku pažnju skrenuti na BiH.

Za kraj emisije rekao je zašto Evropa treba BiH i šta BiH može ponuditi EU.

“Evropa želi iskreno Bosnu i Hercegovinu koja može puno ponuditi. Ima sjajne sportiste i potpuno bi mogla promjeniti imidž. To je zemlja sporta, turizma, biološke hrane. BiH izvozi struju, a 70% vodne energije ne koristi, a tu su sunčeva energija i vjetar. Mogla bi biti srednja velika sila za energiju Evropu treba probosančiti, ali i BiH europeizirati”, rekao je Inzko za N1.