Suvlasnik FIS Viteza Pero Gudelj je u intervjuu za N1 govorio o poslovnim prilikama u BiH, te učešću države u pokušajima da se stvori što bolja poslovna klima.
N1: Kako to da BiH ili bilo koja druga republike bivše Jugoslavije nije u stanju sama proizvesti platno?
GUDELJ: Politika bi trebala da odigra ulogu. Da ukažu šta je to deficitarno od sirovina. Imamo problem u proizvodnju od punog drveta. Bosanska bukva je tako tražena. Trebamo 25.000 kubika godišnje, odobri nam se 4.000 kubika u Srednjobosanskim šumama, a isporuče nam 2000 kubika. Tako da ne možemo biti konkurentni. Trebali smo raditi za jednu evropsku jaku firmu 60 000 ofingera. Trebalo nam je 40 000 kubika sirovine. To je smiješno bilo i pitati, ima i drugih proizvođača u Srednoj Bosni, nema smisla da samo FIS dobije.
N1: BiH između ostalog izvozi sirovo drvo, a ekonomisti poručuju da je neophodno izvoziti cijeli proizvod kako bi to bilo rentabilno, i kako bi bilo isplativo za BiH.
GUDELJ: Tik iza rata bilo je puno izvoza sirovine prema EU. I tada su govorili da ćemo uvoziti iz Evrope. To se dogodilo uvozimo iz Austrije i Slovenije. Mislim da je u Parlamentu dogovoreno da se ne izvoze balvani i daska, da bi domaći proizvođači imali sirovine.
N1: Sarađujete li sa drugim proizvođačima u BiH. Kako se uopšte domaći proizvodi kotiraju u FIS-u?
GUDELJ: Napravili smo udruženje finalista BiH. Muhamed Pilav nam je predsjednik. Bili smo kod premijera, tražili smo da se da prioritet i dovoljna količina proizvođačima, u zavisnosti ko koliko uposlenih ima. FIS ima 600 radnika uposlenih u proizvodnji. Međutim, do sada nije bilo sluha od Vlade da donesu takav zakon. Donijeli smo im zakon Republike Hrvatske, taj Zakon su prepisali od zemalja EU. Zakonom je definisano da ukoliko ste proizvođač stolova, stolica ili bilo čega od punog drveta, oni daju 25 000 kubika drveta ali inspekcija prati da li se redovno isplaćuju plate, socijalno, penziono, PDV državi. Ukoliko prodaju u sirovini ili dasci drvo onda gube status povlaštenog kupca sljedeće godine. Na ovaj način su natjerali sve u ovoj branši da se uozbilje, da idu ka proizvodnji. Taj princip trebalo bi uvesti i ovdje. Moji direktori stiču utisak da premijer i vlade čekaju da se uđe u EU kako bi se mijenjali zakoni. Za sada nemaju sluha.
N1: Ovih dana se u javnosti pokrenula priča o visokim nametima na platu, o porezima i doprinosima. Kada odvojite novac za državu, novac za radnike, koliko može da se zaradi u BiH?
GUDELJ: Prije par dana sam provjerio, uplaćujemo 1,5 miliona KM poreza i doprinosa za sve uposlene. U FIS-u je sve ijedan radnik prijavljen. Ne želimo da nam radnici rade na crno. Inače doprinosi su visoki. Međutim, penzije su male, od čega će ići isplata penzija nego od privatnih jakih preduzeća, te nešto državnih koji uredno izmiruju obaveze. Moraju se plaćati obaveze da bi penzije bile redovne.
N1: Onda da penzioneri troše novac u FIS-u?
GUDELJ: Hvala Bogu, pare moraju da se obrću, točak treba da ide što brže to je bolje za nas.
N1: I da se vratimo na problem sa početka naše priče. Ljudi gospodine Gudelj odlaze iz naše zemlje. Šta biste im poručili?
GUDELJ: “Na žalost FIS ne može sve da uposli. Imamo 5.500 zahtjeva. Mnogi kukaju na državu, na Predsjedništvo. Ima još firmi u BiH koje nisu prodate, politika ih nije prodala podobnim političarima. Ja savjetujem mladim ljudima da okupiraju fabrike, traže partnere u EU i da se nešto radi. Pri tom, potcrtavam – ne daj Bože da se desi ono što se desilo prije nekoliko godina paljena institucija. Ali puno je polja i šuma zapuštenih, dobro bi bilo organizovati proizvodnju stočarstva, voćarstva. Toliko državnog zemljišta ima, to treba okupirati. Da dvadeset ljudi kaže to je moje, i da vrše uzgoj bilo čega. Mislim da bi institucije zažmirile na to“, kazao je Gudelj.
Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.
