Dramatično je sa migrantima u Bihaću. Svakodnevno pristiže između 50 i 70 novih migranata. Smještaju se u ruševinama. Crveni krst na izmaku kapaciteta. Trajno rješenje izostaje.

U 14 sati i 30 minuta, ispred ruševnog Đačkog doma – nepregledan red. Stotine migranata čekaju. Strpljivo, bez pogovora, da uđu po obrok. Da sve protekne bez incidenata – na terenu i policija. Službenici Crvenog krsta užurbani – jer posla je i previše.

Posude s hranom polahko se prazne. Komad hljeba i tanjir čorbe. Stolovi prepuni. Muškarci, žene, djeca. Svaki zalogaj je bitan. Jer to je jedini besplatan obrok dnevno. Prostor neuslovan, ali u nedostatku boljeg, poslužio je, kažu iz Crvenog krsta i dodaju – ljudi svakim danom sve više, donacija sve manje. A i one dosadašnje nisu od institucija vlasti. Na izmaku su resursa i snaga. Dnevno se podijele između 700 i 750 obroka. Bihać će, kažu – po svemu sudeći postati migracioni centar.

“U jednom trenutku kada mi vidimo da smo iskorišteni i da nas iskorištavaju do maksimuma mi ćemo reći dosta. Ne vidim u narednom periodu aktivniju pomoć bilo kakve institucije evo i samim tim što se još ne zna šta će se desiti s lokacijom u Kladuši, da li će biti ili neće. To će trajati naredna dva mjeseca, a s ovakvim načinom i kapacitetima koje mi imamo mi nećemo moći izdržati”, tvrdi Midžić, Crveni krst.

Nakon što od ranog jutra postave stolove, pripreme i podijele obroke, te iste stolove i sklanjaju, jer treba osloboditi prostor za spavanje. Službenici Crvenog krsta htjeli su nas upoznati s nekim migrantima, koji im kažu, svakodnevno pomažu. U svim poslovima koje rade. Među njima je i Iranac Asif Kan. Kaže – oni pomažu meni. Ja pomažem njima. Prljavo je u Domu. Tri hiljade ljudi dnevno tu prođe. I to je njegov život trenutno, ali nada se boljem. I to u Bosni i Hercegovini u kojoj za razliku od većine – želi ostati. Na pitanje zašto – odgovara:

“Umoran sam. Bosna je dobra zemlja. Meni ne treba novac meni samo treba mirna zemlja. Obrazovanje, neki poslić. Mnogi ovdje idu za novcem u Njemačku, Francusku, Italiju. Ja tražim azil. Vidio sam mnoge zemlje, ovo je najljepša do sada, priroda je prelijepa”.

Svi u ovdašnjem Crvenom krstu znaju i Jusufa. Nasmijanog Pakistanca, koji za razliku od Asifa ipak želi nastaviti dalje.

“(Ti ideš sa novcem?) Ne, meni ne treba novac, imam ga previše, ali problem je što ga ne mogu podići iako mi šalju i iz Francuske i Pakistana. Evo imam kreditnu karticu, pokazat ću ti – ali problem je kad dođem u banku kažu ako imaš pasoš može, ako nemaš idi”, žali se Jusuf, migrant iz Pakistana.

Počeo je učiti i domaći jezik.

“Znam neke lijepe i ružne riječi – “kako ste”, a hrvatska policija govori ružne riječi, neću ih sad spominjati”, kaže Jusuf.

S obzirom na izuzetno loše higijenske uslove u ruševinama u kojima borove migranti – iz Crvenog krsta, osim što apeluju na nadležne da se uozbilje – apeluju i na zdravstvene institucije. Jer trenutno na terenu, nema ljekara.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.