Gošća jutarnjeg progama N1 televizije bila je Ivana Korajlić, program menadžerica za odnose sa javnošću Transparency Internationala BiH.
Na pitanje hoće li građani dočekati da vide nekog domaćeg Sanadera iza rešetaka i može li slučaj “Čaušević” biti istinsko otvaranje Pandorine kutije, da konačno profunkcioniše pravna država ili će i on završiti kao i brojni prethodni pokušaji, program menadžerica za odnose sa javnošću Transparency Internationala BiH je rekla da “Iskaz Čauševića nudi dovoljno materijala istražnim organima da je prošire i na sve ostale osobe koje su pomenute u iskazu. Od njihove spremnosti da se pozabave ovim slučajem će zavisiti epilog. Moguće je da će otkriti cijelu kriminalnu hobotnicu u BiH. Ipak, iskustvo s prethodnim slučajevima istražnim organa, ne možemo se nadati da ćemo to doživjeti u skorijem periodu.”
U iskazu objavljenom u medijima, Kemal Čaušević imenuje brojne političare. Postavlja se pitanje da li je moguće napraviti višemilionske malverzacije bez znanja visokih političkih zvaničnika.
“Prema iskazu upravo su ti visoki zvaničnici bili izvori korupcije. Prema njihovom nalogu su se navodno događale sve te radnje. Malverzacije u javnim nabavkama, utaje poreza, malverzacije u zapošljavanju u javnim preduzećima, saradnja privatnih kompanija s korumpiranih visokim zvaničnicima u vezi dodjele poslova“, kazala je Korajlić u Novom danu.
Ukupna šteta bi se, u ovom predmetu, mogla mjeriti u miljardama. Kako je moguće da se ništa nije znalo? Ili se godinama sve mirno posmatralo, možda zbog vlastite koristi?
“I kada se objave određene informacije istražni organi se ne pozabave tim slučajevima i kriminalna mreža nastavlja da djeluje godinama“, rekla je Korajlić.
Ako se optužbe pokažu tačnim, novac će teško biti vraćen, no šta ako se pokažu lažnim ili nedokazivim?
Korupciju je prilično teško dokazati, posebno kod nas, gdje ljudi često znaju reći da mafija ima svoju državu?
“Krivična djela korupcije su teško dokaziva i zato nemamo dovoljan broj presuda za korupciju. Međutim tu postoji uzrok, a to je volja da se istražni organi pozabave tim pitanjima.”
Sve su češča hapšenja i optužbe protiv osoba koje bi se upravo trebale boriti protiv kriminala. Šta to govori o državnom aparatu, načinu zapošljavanja, provjerama uposlenih?
“Kod nas postoji apsurdna situacija. U državne institucije se mogu zaposliti osobe koje su osuđene za određena krivična djela. Političke stranke se osiguraju tako što zaposle svoje ljude, poslušnike, koji će se pobrinuti da se ovakvi slučajevi o kojima govorima nikada ne procesuiraju. Pravosuđe nije imuno na korupciju“, smatra Ivana Korajlić.
Stalno se govori o borbi protiv korpucije, formiranju naših USKOK-a, reformisanom pravosuđu, a gotovo svaki ozbiljniji slučaj je pao. Tužioci ostaju na svojim pozicijama, odnedavno imamo i slučaj sutkinje uhapšene zbog mita.
Program menadžerica za odnose sa javnošću Transparency Internationala BiH smatra da se “šalje se poruka da priča o borbi protiv korupcije je samo deklarativna”.
“Zakoni ostaju samo slovo na papiru. Možemo imati bezbroj institucija za borbu protiv korupcije, ali ako im ne omogućite adekvatan zakonski okvir sa ovlaštenjima i resursima to onda pada u vodu.”
