Zagađenost zraka u brojnim bh. gradovima, svake godine otvori pitanje - kakve energentne koristimo. Dok Evropa prelazi na ekološki prihvatljiva goriva, u Bosni i Hercegovini ih sve manje koristimo. Tako na primjer, koristimo tri puta manje prirodnog gasa u odnosu na period prije rata. Dovod prirodnog gasa do domaćinstava i industrijskih postrojenja u gradovima BiH već je jednom smanjio zagađenje. Može li se njegovom upotrebom regulisati i zagađenost koja dolazi iz saobraćaja?
Skup za domaćinstva, jeftin za vozila, prirodni plin potpuno je ekološki prihvatljiv. Prošle godine GRAS je kupio 34 autobusa. U istom pravcu idu i druge kompanije.
“Mi imamo svaki dan oko 75 autobusa u saobraćaju, od toga, minimalno 25 je na plin, jedna trećina ima pogon na CNG, odnosno prirodni gas”, pojašnjava Senad Međedović, izvršni direktor za autobuski i minibuski saobraćaj.
“Ako je sad dva i nešto gorivo, 2,30 do 2,40 KM, trgovci koji dalje prodaju gas prodaju ga za blizu 1 KM”, kaže Jasmin Salkić, direktor BH Gasa.
Jeftin, ali teško dostupan, u BiH postoji tek nekoliko CNG stanica. Iz uprave GRAS-a kažu, imaju namjeru da je prave, brzo bi se isplatila.
“Taj projekat je bio započet sa ministarstvom KS, međutim zbog nekih neriješenih problem nije došlo do realizacije tog plana”, ističe Međedović.
“BH gas u kompleksu, u Reljevu ima CNG stanicu na kojoj se komprimira gas. Primjer naših partnera iz Tuzle, oni tu napune kamione prirodnim gasom, prebace ih u pumpu i odatle se puni gradski prevoz Tuzle”, dodaje Salkić.
Propan-butan koji se kao plin sada može naći na pumpama, nije prirodni gas, i nije potpuno čist. U BiH ne postoje komercijalne pumpe na kojima bi se ovaj energent mogao puniti.
“Ako bi se dali privatnom sektoru poticaji pravio bi narod te pumpe. U Beogradu su privatnici napravili prve dvije pumpe. Jedna pumpa košta 200, 300 hiljada evra. To nije nikakva cijena u odnosu na potrošnju goriva”, zaključuje Ivan Filipović, profesor sa Mašinskog fakulteta UNSA.
“Taksisti kojih svaki grad ima mnogo, pogotovo Sarajevo, koje ima par hiljada, svi ti taksisti mogu da se sutra pune na prirodni gas. I to su već hiljade vozila”, tvrdi Salkić.
Zapadne evropske zemlje, otišle su korak dalje, grade se napredne LNG stanice. To je samo jedna od ekoloških i finansijskih mjera.
“Više od dva puta nam je emisija veća nego u EU. Azotovi oksidi, takođe situacija još gora”, pojašnjava Filipović.
I dok Evropa nalazi načine kako da što više koristi plin, Bosan i Hercegovina ide u obrnutom smjeru.
“Kada je Gasprom počeo da izvozi gas prema Evropi, ta količina je bila prije 30 ili 40 godina, izvozili su od 15 do 20 milijardi kubika, ovu godinu će završiti na razini 200 milijardi kubika. Prije rata, sada kada gledamo teritoriju FBiH na potezu od Sarajeva do Zenice, trošilo se negdje oko 400 miliona kubika gasa, danas je to negdje oko 170 miliona kubika.”, ističe Almir Bećarević, savjetnik uprave BH Gasa.
Suprotno evropskim trendovima, BiH ne stimuliše ni kupovinu ekoloških vozila, tako da se broj hibridnih mjeri stotinama, a električnih desetinama.
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter| Facebook |Instagrami UŽIVO na ovom linku.
