Međunarodni je dan slobode pristupa informacijama. No koliko je zaista teško ili lako doći do informacija? Transparency international ovaj dan obilježio je uličnom akcijom u Sarajevu. Cilj im je ukazati da građani, pravni subjekti, novinari imaju pravo da budu infomisani o radu javnih organa. Istraživanja rađena godinama unazad pokazuju da se Zakon o slobodi pristupa informacijama često ne poštuje.
Odgovore na pitanja, informacije, procjene svakodnevno čitamo u medijima. Od brzine prikupljenih odgovora zavisi i blagovremeno izvještavanje javnosti.
Da biste pročitali ili saslušali neku informaciju, koliko vam je potrebno? Tek nekoliko minuta. No novinarima koji se bave prikupljanjem tih informacija često su potrebni mjeseci. Zbog toga je Zakon o slobodi pristupa informacijama posebno bitan upravo za novinare.
Ovaj zakon je u BiH usvojen 2000. godine. Godinu dana kasnije usvojeni su i entitetski zakoni.
“Generalni problemi sa kojima se Transparency International suočava jesu nedostavljanje informacija u zakonski predviđenom roku, dostavljanje informacija u obliku koji nije tražen, te isto tako nepotpuno dostavljanje informacija“, istakla je Lejla Hodžić iz Transparency internationala.
Upravo zbog nepoštivanja Zakona o slobodi pristupa informacijama, CIN je do sada dobio devet presuda protiv institucija u BiH. Poseban problem su kažu odgovori koji ne sadrže potrebne podatke.
“Oni tu napišu nešto što oni žele, kao da uopšte nisu pročitali naša pitanja. To je onda gora situacija jer onda oni kvalifikuju kao odgovoren zahtjev. Ono što nama ostaje je da pišemo novi zahtjev“, komentarisala je Merima Hrnjić iz CIN-a.
Indeks otvorenosti institucija u BiH pokazuje da su najotovorenije institucije na najvišim nivoima vlasti, dok su pravosudne institucije i lokalne zajednice zatvorenije.
“Problem koji je prepoznat u svim državama je nedovoljno transparentan proces donošenja odluka, s posebnim akcentom na sjednice vlada, gdje većina vlada u regionu ne objavljuje ni materijale, niti zapisnike sa održanih sjednica“, istakla je Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju.
Istraživanje je pokazalo da je u BiH ipak najtransparentniji Savjet ministara, dok se do informacija u organima uprave najteže se dolazi do informacija.
“Ove godine tokom istraživanja pratili smo otvorenost opštine Kupres u Republici Srpskoj koja nema ni web stranicu, ni broj telefona. Jako je teško stupiti, praktično nemoguće stupiti u kontakt sa tom opštinom“, rekla je Danira Karović iz Udruženja Zašto ne.
Po ukupnoj otvorenosti institucija BiH je na samom začelju kolone u regiji.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
