Jedna od osnivačica Žena u crnom Staša Zajović za DW govori o mirovnom aktivizmu, o aktuelnim i bivšim vlastima u Srbiji, o uticaju crkve, položaju žena, o tome kako vidi Evropu danas, a kako u budućnosti. U nastavku prenosimo dio intrevjua sa dobitnicom nagrade za mir koju joj je povodom Svjetskog dana mira, 21. septembra, uručila vlada španske pokrajine Navare.

Vaša organizacija je jedna od onih koje se u Srbiji bore da se 11. juli proglasi Danom sjećanja na genocid u Srebrenici. Obilježavate datume zločina bez obzira ko ih je počinio devedesetih godina. Šta mislite o stavovima aktuelnih vlasti u odnosu na zločine iz prošlosti? Koliko je vaš aktivizam uticao na prosječnog građanina Srbije?

Demonizacija ne samo organizacije Žena u crnom nego i drugih koje se u Srbiji bore za suočavanje sa ratnim zločinima učinila je da se prosječan građanin zainteresuje za ono o čemu govorimo. Imam puno iskustva na terenu i veoma mi je važno da razgovaram sa što više ljudi. Imala sam prilike da se uvjerim da se ljudi vrlo brzo oslobode predrasuda.

Staša Zajović rođena je 1953. godine u Nikšiću. Diplomirala je španski i italijanski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Između 1985. i 1992 godine bila je aktivistkinja feminističke grupe Žena i društvo u Beogradu, a potom je bila među osnivačicama grupe Žene u crnom. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima je i Počasna građanka Granade.

Druga je stvar što ljudi imaju visoku dozu straha, i plaše se odmazde, pritisaka. Mislim da je važno da se o takvim temama što više govori u okviru obrazovnog sistema. To ne možemo da uradimo mi, iako imamo jako mnogo obrazovnih programa. O tim temama mora se pisati u udžbenicima, iza toga mora da stane Akademija nauka, i svi oni koji su proizveli obrasce kojima opravdavaju ratove i slave ratne zločince. Obični ljudi su jednostavno žrtve manipulacije režima, intelektualaca i medija.

Iako su ratovi u regionu završeni prije više od 20 godina, nacionalistički naboj u Srbiji, BiH i Hrvatskoj i dalje je prisutan. Da li vas takva situacija poražava ili daje još više razloga da nastavite?

Projekat stvaranja mržnje započet devedesetih godina nastavlja se i danas i to ima za cilj da u ljudima izazove strah. Predstavnici srpskih vlasti jedno pričaju sa evropskim zvaničnicima, a nešto sasvim drugo u zemlji u kojoj je visok nivo političkog podaništva. U državi kao što je Srbija, mediji su transmisija režima, propagandni biroi. Najstrašniji otrov nacionalizma ima cilj da spriječi bilo koji vid konstruktivne pobune.

To je sada još opasnije jer se dešava u kontekstu Evrope, koja je u regresiji, pokazuje rasističko lice. U ime hrišćanske zapadne civilizacije ljudi se progone, i to oni koji su drugačije boje kože, koji bježe od rata, siromaštva i najstrašnijih nepravdi. Jačanje desničarskih snaga pogoduje da autokrate kao sto su Orban i Vučić postaju standardi u Evropi. EU i njene birokrate nemaju interes da se bave ljudskim pravima i građanskim slobodama kod nas. Njih ne zanima teror koji vrše ovakve režimi, već to kakvu vrstu stabilnosti oni mogu da im obezbjede.

U Evropi ipak postoje čitavi pokreti izvanrednih, sjajnih ljudi. Ta će Evropa, mislim, nadživjeti EU. A sve što se sada dešava i kod nas i u Evropi obavezuje me da zajedno sa zabrinutim i odgovornim ljudima nastavim da radim. To su ljudi koji preskaču sve zidove i neumorno se suprotstavljaju.

Integralni intervju pročitajte na portalu Deutsche Wellea.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad