Uvođenje neradne nedelje u Crnoj Gori vjetar je u leđa sindikatima u BiH. Sličnom riješenju za zaposlene u trgovini i uslužnim djelatnostima nadaju se ii sindikalci iz FBIH i RS. Sindikati su složni, no građani i poslodavci podjeljeni. Stručnjaci kažu, potrebno je otvoriti debatu, u BiH nitko dosad nije ozbiljno razmotrio ovo pitanje.

Policijske agencije, zdravstvo, mediji pa čak i ugostiteljstvo svoja vrata ne mogu zatvoriti nedeljom. No šta je sa trgovinom? Pitanje neradnih dana neophodno je urediti- jedinstveni su sindikalci iz FBiH i RS.

“Ono što kaže zakon, tu je stanje zaista precizno da svaki radnik ima slobodan dan. Međutim u toku sedmice zaista ima slučajeva gdje posebno malo objekti koji su često u familijarnom vlasništvu imaju praksu da radnice u tom objektu imaju jedan slobodan dan, pri tom one taj slobodan dan narade”, kazala je Mersiha Beširović iz Sindikata trgovine.

Neradni dan nedeljom, u Parlamentu FBiH inicirao je SDP. No ove izmjene Zakona o radu na Vladi FBiH odbijene su.

“Nije mi jasno zašto su odbili jedan takav prijedlog jer ja sam tražio da se predloži nacrt zakona, da se počne o tome razgovarati, oni nisu željeli ni da se počne o tome razgovarati”, kazao je Irfan Čengić iz SDP-a.

Na zabrani rada nedeljom insistira i Sindikat u RS. U narednom periodu traže promjenu stava Saveza opština i gradova, koji između ostalih odlučuju o neradnim danima u RS.

“Da građani svoje potrebe za kupovinom zadovolje u ostalih šest dana, ili da je ukinemo kao radni dan, ili da je u dobroj mjeri smanjimo”, poručio je Goran Savanović iz Sindikata RS.

Građani o zabrani rada nedeljom imaju različita mišljenja.

“Moraju uslužne djelatnosti da rade. To je delikatno pitanje. Moraju li tržni centri da rade? Moraju”;

“Treba svima da se odmore, da ako oba roditelja rade, imaju djecu, treba malo da provedu tu nedelju sa djecom, da izađu vani, u park da prošetaju”;

“Ako ništa može časopis, knjižicu pročitati, malo se djetetu posvetiti, prijateljima, puno znači”, kazali su građani.

Različita su i zakonska riješenja u zemljama EU, no jedna od zadaća svih članica je omogućiti kvalitetan omjer privatnog i poslovnog, zbog čega je pitanje neradne nedelje tema u brojnim članicama.

“Po nekim podacima preko 50% hrvatskih radnika radi prekovremeno. Ti podaci pokazuju da u Evropi Hrvatska ima najgori odnos privatnog i profesionalnog života. Mi smo u sličnoj situaciji, i u BiH je slična situacija. Radnici su prisiljeni da rade i smatram da bi otvaranje jedne ovakve teme bilo jako značajno”, ocijenio je za N1 profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, Kasim Tatić.

Da na rad nedeljom i poslodavci gledaju različito vidi se iz izloga brojnih radni- od cjelodnevnog radnog vremena, preko nerada praznika do neradne nedelje.

Poslednji u regionu neradnu nedelju izglasali su poslanici u Parlamentu Crne Gore. No ni to nije prošlo bez problema.

Na insistiranje potrošača rad u dijelu trgovina, poput pekara dozvoljen je. Kao reakciju na ovu odluku zagovarači neradne nedelje, na svom Facebook profilu, simbolično su podjelili recept za hljeb.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad