Psiholog Srđan Puhalo bio je gost rubrike Novog dana PRESS s kojim smo razgovarali i o ljudskim pravima novinara u Bosni i Hercegovini.

Puhalo je kazao kako smatra da u BiH postoje prilično dobri zakoni koji olakšavaju novinarima posao, ali da je problematično što se ti zakoni provode onako kako kome odgovara.

“Postoje tu zahtjevi novinara da se tretiraju kao službena lica, pa imamo zakon koji nedostaje a koji kaže da bi trebalo znati ko su pravi vlasnici medija u BiH. Ima rupa i što se tiče oglašavanja i finansiranja, tako da u principu nije loš zakon ali ima prostora za unapređenja“, rekao je.

Istakao je i da novinari nisu mnogo upoznati sa zakonima, odnosno da je taj broj oko polovine novinara, te da ima prostora da se dodatno radi na tome, prvenstveno tamo gdje se obrazuju za novinara.

“Mislim da studenti kad završe studije, imaju dovoljnio znanja da krenu da rade, ali im je potrebno mnogo više iskustva i neka opšta širina, kultura, kojim će oni moći da premoste sve te jazove, jer ne mogu niti trebaju sve da znaju. Ta obaviještenost zajedno sa iskustvom koje dolazi s vremenom treba da pokaže ko je malo bolji a ko malo lošiji novinar. Treba se raditi na nekoj hrabrosti, integritetu, gdje nije problem biti novinar, već hrabar novinar i to zavisi i od samog fakulteta i zavisi i od toga gdje dolaze, ko im je gazda i sa kim rade i to je dobro da novinari ponesu i sa fakulteta. Kad dođu da rade, tu su i njihove kolege koje formiraju ponašanje i vlasnici medija koji negdje u velikoj mjeri kreiraju tu medijsku politiku unutar neke medijske kuće“, naveo je Puhalo za N1.

Rekao nam je i da novinari u Bosni i Hercegovini mnogo rade pod pritiskom.

“S jedne strane imate pritisak da svakodnevno morate da kreirate vijesti, a s druge strane pritisak urednika, vlasnika, oglašivača i pritisak javnog mnijenja. Mi očekujemo od medija da rade maksimalno dobro svoj posao. Upravo novinari, pogotovo mladi novinari, moraju znati šta očekuju od tog posla. Moraju biti spremni i moraju da sami sa sobom raščiste da li će biti držači mikrofona ili će biti novinari koji postavljaju pitanja koja su nekada neugodna te da li će biti u službi društva ili podanici određenih centara moći”, odgovorio je Puhalo.

U Novom danu je govorio i o sigurnosti novinara te naglasio kako je ove godine bilo 48 napada novinara koji su zatražili pomoć te potcrtao kako smatra da to nije mali broj i da je to poruka da se mora nešto preduzeti, odnosno da se novinari kao profesija zaštite.

“Važno je reći da što je sistem nesigurniji, to su napadi brutalniji, i ako nema rekacije sistema na napade, onda se šalje poruka da se to može raditi i da nećete snositi nikakve posljedice“, kazao je.

Komentarisao je i presude Bosne i Hercegovine u Strazburu te naveo kako je sramotno ono što se dešava nakon presuda.

“U BiH imate paradoks da ako poštujete ljudska prava, onda ne poštujete Dejtonski sporazum i obratno i tu je problem – šta se radi kada dobijemo presude, ko će da ih implementira. Pitanje je ko je taj ko će i da li će sprovesti tu presudu koja se tiče lokalnih izbora u Mostaru jer ako se to ne desi, onda se šalje poruka da nikakvi zakoni ne važe u BiH, odnosno da važe onoliko koliko određenim političarima odgovara“, kazao je psiholog Puhalo za N1.

Puhalo je komentarisao i naslovnicu Dnevnog lista na kojoj je i naslov kako bi “Legalizacija marihuane u BiH privukla i profit i turiste”.

“Ako ćemo ići tom logikom, onda bismo trebali i legalizovati i prostituciju – da imamo full-paket za ljude iz inostranstva koji treba da dođu na vikend ovdje da se obloču od alkohola, da se naduvaju sa travom i da usto nešto kresnu – divna ponuda koju nemaju ni mnogo važnije turističke destinacije. To je neki Sodoma i Gomora turizam i vjerujem da bi to s aspekta ekonomije priviuklo mnogo Evropljana, ali s druge strane postavlja se pitanje kako zaštititi domaće stanovništvo od svega toga. Ja nisam siguran da je legalizacija marihuane nešto što je dobro iz razloga što ja to doživljavam kao narkotik bez obzira što će me neko ubjeđivati da je to samo laka droga. Mislim da nisam siguran da postoje lake i teške droge. Važno je to koja je granica koju ćete povući. Ako je presudni kriterij novac, onda bi postojale druge strane koje bi se mogle legalizovati“, komentarisao je te dodao šta smatra o legalizaciji marihuane u medicinske svrhe:

“Znači da je to potpuno kontorlisano od strane sistema i nemam neki problem jer bi to išlo na recept i da samim tim bilo bi pod kontrolom i ne bi tjerali ljude da sami krše zakon zbog toga što misle da će im to pomoći i to je nešto o čemu se da razgovarati. Ono na šta ne pristajem je prosto da imate legalizovanu marihuanu koju ćete moći kupiti u prodavnici i bit će na ulici bez obzira što postoje činjenice da se smanjuje broj teških ovisnika. Nisam za to i to je jače od mene“.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad