Voditeljica Al Jazeera Balkans Dalija Hasanbegović - Konaković opisala je svoje iskustvo sa produženim korona virusom, ili kako je nazvala "jedna mala horor poučna priča".

U nastavku u cijelosti pročitajte njeno iskustvo sa Covidom-19:

Evo mene opet-covid pionir bez svoje volje ili jedna mala horor poučna priča.

Znate li da postoji i #LongCovid ili produženi covid? Negativni ste na PCR brisevima, niste zarazni i opasni za okolinu, ali imate karakteristične simptome, neki traju, neki se povremeno jave, buknu i nestanu. Vi niste potpuno dobro, osjećate da vam neki vampir iznutra jede snagu i da nešto nije uredu, ali zbunjujete doktore jer ste negativni i tako ostajete bez terapije.

Iskreno i ja bih voljela da nisam morala saznati da postoji i ta verzija ovog prokletog virusa koji nam je okrenuo živote naopačke.

Ljetos dok se Dino borio sa teškom obostranom covid upalom pluća, ja sam na jednom testiranju bila pozitivna. Nisam imala simptome. Kasnije kad smo radili serološki test početkom avgusta, Dino je imao antitijela, ja nisam, pa je ostalo nepoznato jesam li ja bila tada zaražena ili ne. Osjećala sam se dobro, a i dalje se mi štitimo jednakom ozbiljnošću kao na početku, pa mi nije bilo ni bitno. Ko je svojim očima gledao/doživio te srednje teške i teške kliničke slike plaši se dvostruko više da se ponovo ne zarazi.

Nekad sredinom septembra dobila sam temperaturu, probadajuću bolnu glavobolju, uhobolju, bol u mišićima. Nos mi je užasno curio, na dan sam izgubila čulo mirisa. Nakon 24-36h sam bila puno bolje, ostali su samo umor, glavobolja i uhobolja, ali sam se testirala za svaki slučaj. Bila sam negativna. Krvna slika je pokazivala oslabljen imunitet i virozu. Ali ništa zabrinjavajuće. Glavobolja je bila sve jača, prvi put u životu sam pila caffetin. I nije baš pomagao. Povremeno me probadalo u prsima i bila sam sve umornija. Opet sam se testirala, bila sam negativna. Niko oko mene nije bio pozitivan. Moji simptomi su trajali, ali sam živjela s njima.

Početkom oktobra opet sam dobila groznicu i temperaturu 38. Probadanje u prsima je bilo intenzivnije, također i glavobolja, malaksalost i pritisak u ušima. Opet sam se testirala i radila osnovne pretrage krvi-krvnu sliku, diferencijalnu krvnu sliku, sedimentaciju, CRP, transaminaze i trebala d-dimer, ali se zapričala uvijek veselim laboranticama i zaboravila tražiti. Opet sam bila negativna na PCR brisu, ali krvna slika mi je bila puno lošija. Leukociti i trombociti su bili daleko iznad donje granice, a ni ostalo nije bilo idealno. Bakterijskih upala nije bilo. Dobila sam preporuku da konsultujem hematologa. Rekli su da mi krvna slika vrlo slična covid pacijentu, ali nisam imala temperaturu, bila sam negativna na testu, pa se smatralo da koronu nemam.

Zbog probadanja u prsima kao najveći hipohondar (što generalno nisam, ali otkad imam dijete smatram da mi je dužnost i obaveza zbog nje da vodim jako računa o svom zdravlju) završila sam i kod kardiologa radeći ultrazvuk srca, pa čak i holter. Sve je bilo uredu, ali ja i dalje se nisam osjećala zdravo. Bila sam umorna, boljela me glava, dobijala sam neke jako čudne grčeve u venama, probadalo me u prsima. A čisto da se zna nisam baš princeza na zrnu graška-prije nekoliko godina radila sam dva dana sa temperaturom 39,5 i nikome nisam rekla da sam loše, dan poslije carskog pospremala bolničku sobu i to ne govorim da se hvalim, nego da javno priznam da sam bila budala. A sad da se vratim na koronu.

Svi sitni simptomi kulminiraju nekad oko mog rođendana, krajem oktobra. Dobijam divlju groznicu, temperatura ide iznad 39, ruke i noge ne mogu da kontrolišem koliko se tresu dok temperatura jako brzo raste. I dalje sam tip sa osmijehom od uha do uha, okreni sve na šalu i nemoj se žaliti, ali mi zaista nije dobro. Opet sam negativna na PCR brisu, ali pretrage krvi su jako loše-pokazuju i izuzetno jaku virusnu upalu i bakterijsku superinfekciju, d-dimer skoro osam puta veći od gornje granice.

Dobijam izuzetno jaku dozu antibiotika da presječe šta god da je. Tri dana tih jakih antibiotika temperatura ne spada, grčevi u venama sve su češći i ja samoinicijativno odem raditi CT pluća koji pokaže karakterističnu srećom jednostranu COVID upalu pluća.

Jedni doktori se vode brisom koji je negativan i daju blažu terapiju, drugi kažu ignorišemo bris, liječimo covid upalu pluća da ne rizikujemo, a za tri sedmice uradi serološke pretrage ako imaš antitijela bila je korona. Odlučim se da ne rizikujem.

Na ponovljenim testiranjima, opet sam negativna. Svi su saglasni da nisam zarazna ni opasna po okolinu iako niko nije siguran koliko dugo ja vučem taj virus u plućima.

Skoro tri sedmice bila sam jako loše, odlazak od sobe do sobe je zahtijevao odmor, popeti se jedan sprat uz stepenice je bilo kao osvojiti Himalaje. Sat šetnje napolju na zraku je pratilo bar tri sata ležanja da se odmorim. Prvu sedmicu sam na silu jela samo da ne pijem jake lijekove na prazan stomak.

Treću sedmicu na serološkom testu imala sam antitijela. Bila je covid upala pluća. Po količini antitijela i omjeru između IgG i IgM pretpostavka je sam se zarazila prije više od dva mjeseca.

Po prirodi sam racionalna i istraživač, pa sam se bacila na posao jer sam samoj sebi morala objasniti “fenomen” mog slučaja. I tako dolazimo do long covida ili produženog covida. Tek od oktobra koliko vidim su stručnjaci počeli javno skretati pažnju na te slučajeve. Dr. Fauci je početkom novembra na jednoj konferenciji rekao da po sadašnjim podacima između 25 i 35 posto zaraženih imaju sliku tog produženog covida.

COVID-19 je sam potpuna nepoznanica i dalje, produženi covid je još manje poznat. U tu grupu su stavili slučajeve ljudi koji su bili bolesni i kojima simptomi mjesecima ne prolaze kao i slučajeve poput mog, ljudi koji imaju simptome, ali su stalno negativni na brisevima.

Naučni radovi o ovoj temi još ne postoje (barem ih ja nisam našla), ali ako znate koliko vremena, paralelnih i kontrolnih studija treba da bi se u medicini neka hipoteza potvrdila ili odbacila, svjesni ste da naučni radovi kasne za kliničkim slikama i ovim novim oboljenjem koje se upravo dešava i stalno mijenja.

Tako stručnjaci nude pretpostavke bazirane na informacijama sa terena, a za moj slučaj su mi se najprikladnijim učinile hipoteze dr. Akiko Iwasaki, profesorice na katedri imunobiologije Medicinskog fakulteta na Yale Univerzitetu.

Ona smatra da u ovim slučajevima produženog covida #longcovid, novi korona virus napravi rezervoar u nekom organu, najčešće pluća, srce, bubrezi ili crijeva i daje te kontinuirane simptome iako je pacijent negativan na PCR testovima. Jedno od istraživanja koje sam pronašla, a rađeno je na asimptomatskim volonterima koji su pozitivni pokazalo je da je 7 od 14 slučajeva imalo novi korona virus u biopsiji gastrointestinalnog trakta.

Fokus je svih ovih mjeseci i sada naravno na ljudima koji su pozitivni na brisevima i opasni za okolinu. Tek se sada polako počinje govoriti o tome da klinička slika mora biti jednako vrijedna kao i bris. Ako nešto liči na koronu, onda je korona bez obzira na PCR test.

Pratim istraživanja i pokušavam biti informisana. Sve je novo i vrlo fluidno. I nema konačnih zaključaka. Jedino je uvijek tačno da slušate svoje tijelo.

Pluća mi se polako oporavljaju, a je li se hinjava korona sakrila u još neki organ saznaću nekad uskoro na sistematskom. Iskreno se nadam da nije. Isto kao što se nadam da nije tačna ni hipoteza da može uzrokovati autoimune poremećaje.

Medicinskom osoblju i doktorima svaka čast, na izmaku su snaga i trude se maksimalno, ali onaj ko je njima organizovao rad nema ni najmanje empatije ni za njih ni za pacijente.

Nosite maske, čuvajte se i kada osjetite da niste dobro uporno tražite terapiju sve dok ne budete bolje. A i ovo će proći, navela je Hasanbegović – Konaković.